Сирак (науч. Sorghum) — род од многу видови на треви, што се одгледуваат како жито и фуражна култура. Успеваат во потоплите краишта. Видовите се автохтони во тропските и суптропските подрачја на сите континенти, покрај југозападното тихоокеанско подрачје и Австралазија. Ова растение спаѓа во потсемејството просолики (Panicoideae) и племето Andropogoneae (на кое припаѓа и шеќерната трска).
Некои видови сирак содржат извесна доза на цијановодород, хорденин и нитрати, кои се смртоносни ако животнотите ги јадат додека растението е младо. При услови на суша и жештини, дури и возрасните растенија стануваат отровни.[4]
Друг вид пак, наречен алепски сирак или „Џонсонова трева“ (S. halapense) во САД претставува наезден (инвазивен) вид.[5]
Одгледување во Македонија
Во Македонија се одгледува скромно количество сирак. Во 2017 г. се произведени 45 тони сирак, што претставува значаен пад од 82 тони во 1996 и дури 346 тони во 1992 г.[6]
Споредба со други прехранбени култури
На табелава е претставена хранливата содржина на сиракот во однос на други основни прехранбени култури.
↑Mutegi, Evans; Fabrice Sagnard, Moses Muraya, Ben Kanyenji, Bernard Rono, Caroline Mwongera, Charles Marangu, Joseph Kamau, Heiko Parzies, Santie de Villiers, Kassa Semagn, Pierre Traoré, Maryke Labuschagne (1 февруари 2010). „Ecogeographical distribution of wild, weedy and cultivated Sorghum bicolor (L.) Moench in Kenya: implications for conservation and crop-to-wild gene flow“. Genetic Resources and Crop Evolution. 57 (2): 243–253. doi:10.1007/s10722-009-9466-7. |access-date= бара |url= (help)CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
Watson, Andrew M. Agricultural Innovation in the Early Islamic World: The Diffusion of Crops and Farming Techniques, 700–1100. Cambridge: Cambridge University Press, 1983. ISBN 0-521-24711-X.