Mada su sva tri od ovih proteina G protein spregnuti receptori, aktivacija AVPR1A i AVPR1B stimuliše fosfolipazu C, dok aktivacija AVPR2 stimuliše adenilat ciklazu.[2] Ova tri receptora za vazopresin imaju jedinstvene distribucije u tkivu. AVPR1A su izraženi u vaskularnim ćelijama glatkih mišića, hepatocitima, trombocitima, ćelijama mozga, i ćelijama materice. AVPR1B su izraženi u ćelijama prednje hipfize i širom mozga, posebno u piramidalnim neuronima hipokampalnog CA2 polja. AVPR2 su izraženi u tubulima bubrega, u fetalnomplućnom tkivu i raku pluća, zadnja dva od kojih su posledica alternativnog splajsovanja. AVPR2 je takođe izražen u jetri gde stimuliše oslobađanje raznih faktora zgrušavanja u krvotok. U bubrezima, primarna funkcija AVPR2 receptora je da odgovori na arginin vazopresin putem stimulacije mehanizma koji koncentriše urin i održava homeostazavode u organizmu. Kad je AVPR2 funkcija izgubljena, javlja se nefrogeni dijabetes insipidus (NDI) bolest.[3]
Literatura
↑Peter J, Burbach H, Adan RA, Lolait SJ, van Leeuwen FW, Mezey E, Palkovits M, Barberis C (October 1995). „Molecular neurobiology and pharmacology of the vasopressin/oxytocin receptor family”. Cell. Mol. Neurobiol.15 (5): 573–95. DOI:10.1007/BF02071318. PMID8719042.
↑Spanakis E, Milord E, Gragnoli C (December 2008). „AVPR2 variants and mutations in nephrogenic diabetes insipidus: review and missense mutation significance”. J. Cell. Physiol.217 (3): 605–17. DOI:10.1002/jcp.21552. PMID18726898.
Vanjske veze
„Vasopressin and Oxytocin Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-03.
