|
Ђула Лорант
Ђула Лорант (мађ. Lóránt Gyula; Кесег, 6. фебруар 1923 — Солун, 31. мај 1981[1][2]) је био мађарски фудбалер и тренер, такође је познат под именом Ђула Липович.[3] Лорант је, од познатијих клубова, играо у Вашашу и ФК Хонведу и био је члан легендарне мађарске репрезентације из педесетих година 20. века. Престанком активне играчке каријере прешао је у тренере и од познатијих европских тимова тренира Хонвед, Бајерн из Минхена и ПАОК. Са ПАОК-ом је 1976. освојио грчки шампионат. Док је још увек био тренер Паока 1981. је доживео срчани удар током утакмице ПАОК - Олимпијакос са смртним последицама.[4] КаријераСвоје прве играчке кораке Лорант је направио у родном граду у клубу СД Кесег (Kõszeg SE) и АЦ Нађварод (Nagyváradi AC), данас УТА Арад, оба ова клуба налазе се у данашњој Румунији. После је прешао у Вашаш, где му је саиграч био Ласло Кубала и где је у ствари почео Лорантов стварни играчки успон. Када је Мађарска јануара 1949. постала држава под влашћу комуниста, Кубала је пребегао на запад и основао тим Хунгарија (Hungaria), са којим је играо егзибиционе утакмице. Лорант је такође хтео да му се придружи али је био ухваћен на граници и завршио је у логору. Са Хонведом је освојио три шампионске титуле Мађарске Интернационална каријераЛорант је пуштен из логора на интервенцију Густава Шебеша, тренера мађарске репрезентације, коме је такав играч био потребан за остваривање његових планова о екипи снова. Октобра 1949. Лорант је и имао деби у националном саставу, та утакмица је била против Аустрије. Утакмица је играна у Бечу и Шебеш је морао лично да гарантује за Лоранта код мађарског министра за иностране послове Јаноша Кадара. Лорант је за узврат одиграо једну од најбољих утакмица и Мађарска је победила са 4 : 3. Лорант је убрзо је прешао у Хонвед, где је са још шест чланова златног тима помогао Хонведу да освоји три титуле шампиона Мађарске. Као репрезентативац је одиграо 37 утакмица за Мађарску, помогао је као члан тима да Мађарска освоји злато У Хелсинкију 1952.[5] и освоје Централно Европски интернационални куп 1953. такође је играо на обе историјске утакмице против Енглеске, 23. новембра 1953. у Лондону на Вемблију, (6:3) и у Будимпешти када су Мађари победили са 7:1. Тимови за које је играо
Тимови које је тренирао
ПризнањаКао играч:
Као тренер
Референце
Литература
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
