Алвар Гулстранд
Алвар Гулстранд (енгл. Allvar Gullstrand; Ландскруна, 5. јун 1862 — Стокхолм, 28. јул 1930) био је шведски офталмолог. ЖивотРођен је у Ландскруну, у Шведској. Био је професор (1894 — 1927) офталмологије и оптике на Универзитету у Упсали. Примењивао је методе физичке математике за проучавање оптичких слика и рефракције светлости у оку. Награђен је Нобеловом наградом за физиологију или медицину 1911. године.[1] Познат је и по свом истраживању астигматизма[2] и побољшању офталмоскопије и корективних сочива за употребу након уклањања катаракте из ока. Изабран је за члана шведске краљевске академије наука 1905. године и био је члан одбора академије за доделу награда у области физике. Тада је користио своју позицију да спречи Алберта Ајнштајна да добије Нобелову награду за физику, за његову теорију релативности, јер је сматрао да није тачна.[3] Оженио се 1885. године. Хорејшио Берт Вилијамс се 1926. године жалио да има мало офталмолога и физиолога који могу да читају Гулстрандове радове и рукописе.[4] Гулстранд је умро у Стокхолму 1930. године. Референце
Литература
|