|
Бора Глишић
Бора Глишић (Крагујевац, 31. децембар 1908 — Београд, 11. децембар 1988) био је српски театролог, позоришни критичар, драмски писац, новинар, преводилац и менаџер у култури.[1] БиографијаДипломирао је права на Сорбони.[2] Стручно се усавршавао у Лисабону, Мадриду, Риму и Прагу.[2] Глишић од 1931. ради као члан редакције Политике, дописник из иностранства.[2] Бавио се литературом и превођењем. Сарађивао је са неколико књижевних часописа и писао театролошке студије и текстове за сценско извођење.[2] Пзоришне огледе објављивао је у листовима: „Политика“, „Борба“, „Ослобођење“, „Побједа“, „Глас“, „Вјесник у сриједу“, „Књижевне новине“, „Спектакл“, „Дело“, „Књижевност“, „Сцена“, „Театрон“, „Позориште“ (Тузла), „Позориште“ (СНП, НСад) и др. После 1944. постао је управник Народног позоришта у Крагујевцу.[2] Касније је био уредник Гласа, одговорни уредник Дуге, позоришни критичар НИН-а.[2] Бавио се превођењем са енглеског и француског језика.[3] Са француског је преводио дела Молијера, Бодлера, Русоа, Пруста, Барбиса, Монтерлана, Камија, Гијуа а са енглеског Џејмса, Фицџералда, Колдвела, Вајлдера, Рајта.[4] Сматрао је да су Кир Јања и Родољупци Јована Стерије Поповића у самом врху светске литературе, поткрепљујући ту тврдњу чињеницом да је мотив тврдице од Плаута, преко Молијера до Стерије добио поетски трагички призвук.[5] За Нушићево дело је писао да је чудо смеха без премца, олимпијско-боговске лакоће, хомеровско, необуздано, силовито, бунтовнички усмерено против свих стега.[6] Награде
Дела
Референце
|
||||||||||||||||||||||||
