|
Бошко Јанковић (фудбалер)
Бошко Јанковић (Београд, 1. март 1984) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији офанзивног везног играча. Клупска каријераЦрвена звездаПрошао је све млађе категорије Црвене звезде.[1] За први тим је дебитовао у сезони 2002/03. код тренера Зорана Филиповића. У овој сезони је на 14 мечева у шампионату постигао три гола, а углавном је улазио са клупе за резерве.[2] Први гол као првотимац постигао је у мечу осмине финала Купа против Радничког из Пирота у победи од 4:0.[3] У наредној 2003/04. сезони, је у освајању дупле круне забележио четири меча у шампионату,[4] и два у Купу,[5] а највећи део сезоне је провео играјући на двојној регистрацији за Јединство са Уба.[6] Стандардан првотимац је постао по повратку са позајмице у сезони 2004/05. Скренуо је пажњу на себе у квалификацијама за Лигу шампиона, када је постигао гол у победи против холандског ПСВ-а у Београду од 3:2.[7] Звезда је у реваншу у Ајндховену доживела тежак пораз (0:5) и пропустила још једну шансу да се пласира у групну фазу елитног такмичења. Јанковић је те сезоне укупно одиграо 38 такмичарских утакмица и постигао 11 погодака.[2] Јанковић је био међу носиоцима игре у сезони 2005/06, када је освојена дупла круна.[2] Он и Никола Жигић су били најефикаснији фудбалери Звезде у шампионату са по 12 постигнутих голова,[8] а црвено-бели су стигли до шампионске титуле, док је Куп освојен након преокрета у финалу против ОФК Београда од 0:2 до 4:2.[9] Почео је и сезону 2006/07. у Црвеној звезди. Наступио је у прва два кола Суперлиге Србије, као и у квалификацијама за Лигу шампиона против Корк Ситија и Милана. Након што су црвено-бели елиминисани у двомечу од Милана, Јанковић је прешао у Мајорку.[10] ИностранствоЈанковић је крајем августа 2006. потписао петогодишњи уговор са Мајорком.[10] Почетком марта 2007, на утакмици са Левантеом, Јанковић је постигао 10 гол у сезони. Да стигне до те бројке било му је потребно 1609. минута проведених у игри, чиме је оборио клупски рекорд који до тада држао Камерунац Самјуел Ето.[11] У сезони 2006/07, Јанковић је у дресу Мајорке на 28 утакмица у Примери постигао девет голова, а поред тога је постигао и два гола у Купу. Крајем јуна 2007. је потписао петогодишњи уговор са Палермом.[12] Првенац у дресу Палерма је постигао 20. септембра 2007. на мечу против Младе Болеслав у Купу УЕФА.[13] Ипак за разлику од времена проведеног у Мајорки, Јанковић у дресу Палерма није био толико ефикасан. На 26 утакмица у Серији А је постигао два гола. Први гол је постигао у 23. колу против Каљарија, а други у последњем 38. колу против Сијене. Почео је и сезону 2008/09. у Палерму, наступио је и у 1. колу Серије А, али је онда 1. септембра 2008. отишао на једногодишњу позајмицу у Ђенову.[14] У Ђенови је током сезоне 2008/09. на 25 одиграних утакмица у Серији А, постигао четири гола. Током лета 2009. Ђенова је искористила клаузулу из уговора на основу које је могла да након истека позајмице откупи Јанковићев уговор од Палерма.[15] У августу 2009, током припрема са Ђеновом, Јанковић је доживео тешку повреду лигамената колена због чега је отишао на дугу паузу.[16] Вратио се на терен тек у фебруару 2010, када је наступио на првенственој утакмици са Удинезеом.[17] Након тог меча је наступио и у наредна два првенствена кола, да би се затим поново повредио.[18] Иако се у први мах мислило да је у питању лакша повреда, каснијим прегледима установљено је да први хируршки захват обављен претходне јесени није у потпуности успео и да је потребна нова операција на повређеном менискусу.[19] Након тога је Јанковић поново отишао на дугу паузу, због које је пропустио СП 2010. као и добар део јесењег дела сезоне 2010/11. Вратио се на терену у новембру 2010. када је заиграо за млади тим Ђенове, а потом и за први тим на куп утакмици са Виченцом.[20] У јануару 2011. је заиграо и на првенственој утакмици са Лацијом,[21] а укупно је у овој сезони забележио шест првенствених утакмица. Наредну 2011/12. сезону је одиграо без повреда, и забележио је 30 првенствених наступа, уз шест постигнутих голова. Одиграо је још и сезону 2012/13. у Ђенови, током које је у једном периоду носио и капитенску траку.[22] У јулу 2013. је потписао двогодишњи уговор са Вероном, повратником у Серију А.[23][24] Након две сезоне је потписао нови уговор са Вероном,[25] а током лета 2016. је раскинуо уговор са овим клубом.[26] Репрезентација Јанковић је са младом репрезентацијом, прво Србије и Црне Горе а потом и Србије, наступао на три Европска првенства. Први шампионат Европе је одиграо код селектора Владимира Петровића Пижона 2004. у Немачкој,[27] где је селекција СЦГ поражена у финалу од Италије.[28] Затим је играо и 2006, код селектора Драгана Окуке, на шампионату у Украјини,[29] где је национални тим поражен у полуфиналу од Украјине.[30] Треће првенство Европе, и једино под заставом самосталне Србије, Јанковић је одиграо код селектора Мирослава Ђукића 2007. у Холандији.[31] Млада репрезентација је на овом првенству стигла до финала, где је поражена од домаћина Холандије.[32] За сениорску репрезентацију Србије је одиграо 31 утакмицу и постигао пет голова.[33] Дебитовао је 15. новембра 2006. против Норвешке (1:1) у Београду, а свој први гол је постигао против Португала 28. марта 2007. године у квалификацијама за Европско првенство 2008.[34] Због повреде је пропустио Светско првенство 2010. у Јужној Африци.[19] Последњи пут у дресу репрезентације Србије је наступио 31. маја 2012. у пријатељском мечу против Француске (0:2) у Ремсу.[33] СтатистикаКлупска
Репрезентативна
Голови за репрезентацију
Трофеји
Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
