Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији, у долини Западног Поморавља на надморској висини од 217 m, и административно припада Рашком округу. Удаљена је око 200 km јужно од Београда, 25 km од Краљева и 11 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве. Врњачка Бања је туристичко место првог степена, центар интегралне туристичке регије, налази се на 43°37' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине. Бањско насеље је делом на северним обронцима планине Гоч, која припада шумском-планинском комплексу који чине Копаоник, Јастребац, Столови и Жељин, према Западној Морави и јужним обронцима Гледићхих планина.
Просторно, општина Врњачка Бања припада групи мањих општина у Србији. Обухватајући простор средњег поља Западног Поморавља, општина Врњачка Бања се налази на инфраструктурном коридору Краљево-Крушевац. Магистралним, железничким и путним правцем повезана је преко Краљева и Крушевца са свим осталим подручјима у Србији, а путем преко Гоча и непосредно са Александровцем.
Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5 °C, а средња летња 20 °C.
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
шећерних болести
стање после прележане заразне жутице
хроничног запаљења црева и желуца
болест жучне кесе и жучних путева
чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокраћних путева и других болести.
Историја
Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до 4. векаРимљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
По једној причи, до 18. века се у Врњцима налазила велика борова шума, која је исечена по налогу новопазарског аге, чија је жена обљубљена када је овај разапео шатор у шуми. Даље по причи, остављен је само један бор о који се, из срамоте, обесио сеоски кнез - велико стабло се могло видети у бањи 1930-тих.[1]
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану. По једној причи, прва сезона у бањи је била 1870, ординирајући доктор је био Фрања Рибникар, отац оснивача „Политике”, срески лекар у Трстенику.[2] Између 1882. и 1887. године у Бањи је изграђен Дворац Белимарковића.
У бањи је 1935. било 28.000 пријављених гостију и преко 50.000 туриста и оних на кратком боравку, по чему је ово било најпосећеније место у Југославији.[3] Овде постоји више вила, хотела, пансиона и гостионица саграђених крајем 19. и почетком 20. века.[4]
2011 – основан Факултет за хотелијерство и туризам[7]
Привреда
Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу иновативности у презентовању туристичких потенцијала. Врњачка Бања је једна од ретких туристичких дестинација у Србији у којој егзистира туристичка картица под називом Serbian Tourist & Shopping Card посредством које је могуће остварити читав низ попуста при куповини роба или услуга. Картица је намењена како туристима, тако и резидентима Врњачке Бање. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:
Специјална болница Меркур - једна од водећих здравствених установа у Србији[8]
Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде које је са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
ДЕЦО д.о.о. - предузеће за извођење електроинсталационих радова
Култура сећања и анти-фашистичка традиција се баштини у општини кроз низ јавних споменика и бисти учесника борбе против окупатора. Знаменит симбол града у овом домену културе сећања је Спомен-парк Попина.
Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.
Милан Крчмаревић, фотограф и власник прве модерне фотографске радње
др Драгутин Живадиновић, лекар, власник санаторијума „Др Живадиновић“ (данас хотел „Александар") и научник, нарочито активан у пољу испитивања дејства минералних вода
др Тома Милић, лекар и власник првог модерног санаторијума „Свети Ђорђе"