Вјекослав Пасковић
Вјекослав Пасковић (Тиват, 23. март 1985) црногорски је ватерполиста који наступа за истанбулски Галатасарај и репрезентацију Црне Горе.[1] Познат је као изузетно брз пливач, чиме својим екипама често омогућава развијање и ефектну завршницу контранапада. Играчка каријераКлубПриморац (1998 — 2009)Ватерполом је почео да се бави још док је био у основној школи, а већ као тринаестогодишњак је, на препоруку дотадашњег тренера Костића, прешао у которски Приморац. Прошао је све млађе категорије и у седамнаестој години дебитовао за први тим, под руководством Зорана Масловара. Био је члан екипе која је освојила Куп СР Југославије (2002/03), а његово име се налази и на списку играча који су Приморцу донијели двије титуле првака Црне Горе (2006/07, 2007/08) и, најважнији од свих, трофеј побједника Евролиге (2008/09). Вјеко је био други стријелац овог такмичења, а добио је и признање за најбољег спортисту Црне Горе у 2009. години. Финансијске потешкоће са којима се тадашњи европски првак суочавао натјерали су Пасковића на размишљање о промјени средине. Нова дестинација била је - Будва. Будва (2009 — 2011)Будвани су тих година доводили одличне играче, не скривајући амбицију да загосподаре црногорским ватерполом и постану конкурентни на европском нивоу. Посебно ривалство развијало се управо између њих и Приморца. Нетрпељивост је досегла врхунац почетком 2011. када је Будви додијељен Куп Црне Горе, након много перипетија око тога да ли је Дарко Бргуљан, дојучерашњи првотимац Приморца, имао право наступа у финалу поменутог такмичења. До краја сезоне, Будвани су освојили и титулу првака Црне Горе, а стигли су и до полуфинала Евролиге. Пасковић се и у овој средини показао као један од важнијих играча. На љето је, ипак, напустио Будву и потписао за напуљски Посилипо.[2] Посилипо (2011 — 2012)Славни напуљски тим је већ неколико година био у сјенци моћног Про Река и надао се да ће успјети да се умијеша у борбу за трофеје. Регуларни дио сезоне су завршили на петом мјесту, стигли су до полуфинала плеј-офа, али се показало да не могу да парирају Ђеновљанима (7-12, 5-9). Након само једне сезоне проведене у Напуљу, Пасковић је промијенио клупске боје, прихвативши уносну понуду истанбулског Галатасараја.[3] Галатасарај (2012 — )Галатасарај је најтрофејнији турски клуб, али је чињеница да Турци - ни клупски, ни репрезентативно - нијесу били нарочито конкурентни у континенталним оквирима. Газде црвено-жутих су одлучиле да свој тим учине моћним, па су почели да доводе афирмисане играче из Европе. Један од њих био је и Вјекослав Пасковић, који се, за четири сезоне боравка у Истанбулу, окитио трима титулама првака Турске, али у Лиги шампиона, ако се изузме пласман у четвртфинале у сезони 2012/13, очекивани успјех изостаје. Клупски трофеји:
РепрезентацијаСР Југославија/Србија и Црна Гора (2002 — 2006)Вјекослав Пасковић никада није играо за најбољи тим Србије и Црне Горе, али је био стандардан у млађим категоријама, као и у "Б" тимовима који су наступали на мање важним такмичењима. Са јуниорском репрезентацијом СР Југославије/Србије и Црне Горе је био вишеструки европски (Бари 2002, Истанбул 2003, Малта 2004) и свјетски (Напуљ 2003, Мар дел Плата 2005) првак. Такође, са "Б" тимом је освојио златну медаљу на Универзијади (Измир 2005), бронзану медаљу на Медитеранским играма (Алмерија 2005) и четврто мјесто у Свјетској лиги (Лонг Бич 2003). Црна Гора (2006 — )Након осамостаљења Црне Горе, створен је национални ватерполо тим, а Пасковић је његов члан пуних девет година. Пропустио је свега три такмичења - Свјетску лигу 2009. и 2011.[4] те Свјетско првенство 2011. године - и то због повреде.[5] Са црвеним ајкулама је освојио неколико медаља:
Црногорска репрезентација је три пута завршавала као четвртопласирана: на Олимпијским играма 2008. и 2012. те на Европском првенству 2014. Референце
Спољашње везе
|