|
Госпођица (ТВ серија из 1986)
Госпођица (порт. Sinhá moça) бразилска је теленовела, продукцијске куће Реде Глобо, снимана 1986.[1] У Србији је приказивана 1998. на Трећем каналу Радио-телевизије Србије.[2] СинопсисОво је прича о љубави између Мале Госпођице и адвоката Родолфа, испреплетена политичким неслагањима која су заокупила Бразил уочи укидања ропства у другој половини 19. века. Мала Госпођица прича је о младој јунакињи која персонификује своју генерацију и која се, подстакнута идеалима о слободи и једнакости, бори против неправде и ропства. Прича почиње када Мала Госпођица, кћерка грофа од Араруне, и Родолфо, син породичног адвоката, заврше студије и врате се у главни град провинције. Радња се дешава две године пре Златног закона када су пламтеле идеје о укидању ропства. Покрет је победио у већини градова, али град Араруна је једно од последњих упоришта ропства у коме гроф намеће своју вољу над целокупним становништвом са циљем да се сруше аболицијски идеали. То се мења доласком Мале Госпођице која са собом носи управо такве принципе и претвара се у велику политичку и идеалистичку противницу властитог оца. Малу Госпођицу освоји Родолфо када сазна да је он аболицијски активиста који ослобађа робове и води их у организације које их могу довести до било каквог облика слободе. Однос Мале Госпођице и Родолфа компликован је, највише због њеног оца, немилосрдног грофа и Родолфовог највећег политичког непријатеља… ЗанимљивостиКако би се што веродостојније приказала свакодневица градића пред укидања ропства, савршено су послужиле плантаже из околине Сао Паула из 19. века. Иако у околини тог бразилског велеграда више не цветају плантаже кафе, показало се да је та земља изврсна позадина за робове који су обрађивали поља. Окружене шумама и језерима, као главне локације за снимање приче изабране су две плантаже. Оно што су некад биле куће богатих велепоседника, у серији су домови две породице. Једна је плантажа тако дом грофа од Араруне, а друга Кутино. Недалеко од њих саграђен је цео градић са зградама у колонијалном и класицистичком стилу, типичном за 19. век. Сетови су осмишљени тако да одговарају друштвеној класи власника, али како би се што верније дочарао период, пуно је труда уложено и у одабир покућства, тањира, сребрнине, постељине, па чак и коња и кочија. Пажљиво је рађено на детаљима у креацији декорације сета, који су били велики, али како би све било познато и глумцима, продукцијски тим за њих је осигурао и курсеве. Тако су неки учили штампарство, неки балет, понашање за столом, гестове и слично. Занимљиво је да жене у 19. веку нису седеле скрштених ногу, a мушкарци су били изврсни јахачи. Костими, фризуре и шминка такође су у складу са раздобљем. Племкиње су гиздаве и богато дотеране, али најзахтевније је било дочарати робове. Језик серије такође је прецизно дефинисан. Улоге
Види јошНапомене и референце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
