Девавања (мађ.Dévaványa) је мањи град у жупанијиБекеш у Мађарској. Име места потиче од надимка (Вања) словенског крсног имена „Иван“ и речи „диванкозни“ (данашњем речју: „консултовати се“).[2][3]
Клима
Клима области Девавање је умерено топла, сува и континентална. Број годишњих сунчаних сати је око 2.000. Просечна годишња температура Девавање је 10,3-10,4 °C, просечна годишња максимална температура је 34,1-34,4 °C, а минимална -16,7 °C. Девавани карактеришу екстремне температурне флуктуације. Расподела 540-570 милиметара годишњих падавина је неуједначена. Доминантни правци ветра у Девавањи су северни, североисточни и јужни. Просечна брзина ветра је 2,5-3 m/s.[4]
Положај
Девавања се налази у северном делу округа, на јужној ивици равнице Девавања.[5] Суседна места су Ечегфалва са севера, Кертесигет са североистока, Сегхалом са истока, Кересладањ са југоистока, Ђомаендред са југозапада и запада и Туркеве са северозапада.
Хронологија
Први пут се помиње у писаној форми почетком 1330-их. Назив насеља је село Јана,
У 1334 се помиње као Вана'. У то време, Девавања припада жупанији Бекеш.
1422, [[Жигмунд Луксембуршки припојио ју је округу Хевеш.
1647, у пореском попису „округ Хевеш и Кулше-Солнок”, 14 од 67 племића је живело у Вањи, који су чинили најмногољуднији блок племића који су живели заједно у целој дуалној жупанији.
Кружни натпис градског печата, који је сачуван од 1659: 'DEVA VANIA PEOCETI..
1693Татарска војска је опљачкала село, а 1694. неки од његових становника су побегли у жупанију Боршод]] у место Тисабаболна.
1711. У попису становништва у округу Хевеш село се поново назива „Опидум Вања“, односно пијаца Вања.
1753, као резултат откупа заложене границе, Вањани су могли да задрже само своје куће и винограде, а све остале бенефиције враћене су под контролу племства. Овим су и сами „као племићи порезници“ дошли под утицај властелина, а за даље коришћење границе дуговали су закупнину (порез) према годишње обнављаном уговору.
Иако је од 17. века носило назив трговиште, Девавања је тек званично добила статус трговинског центра 1774. године и задржао га је до 1872. године.
Од 1793, оснивањем месне заједнице Римокатоличке цркве, престала је искључивост Реформатске цркве.
Према окружном попису 1854, Девавања је имала 8.165 становника.
1867, Јожеф Киш (песник), путујући учитељ, боравио је у селу годину дана.
У априлу 1872, некадашња варошица претворена је у велико село након укидања овог ранга.
Године 1876. у складу са законом бр.XXXIII, округ Јас-Нађкун-Солнок је формиран од јужног дела округа Хевеш и Килше-Солнок и округа Јас и Нађкун са седиштем у Солноку, а Девавања је припојена овој новој жупанији.
Нова жупанија 1879. у годишњем пописном издању, је напислала да површина села износи 54.370 кат. ха, број становника је 10.626.
Године 1970. добила је статус Велике општине (систем савета).
1989 – 1999 Уведено је средње образовање у Девавањи
2000. 1. јул: Девавања је добила градску титулу у свечаном окружењу
2013–2014: Роберт Миклош Валански (независтан)[12][13]
2014–2019: Роберт Миклош Валански (независтан)[14]
2019-данас: Роберт Миклош Валански (независтан)[15]
Демографија
Године 2001. 99% градског становништва изјаснило се као Мађари и 1% других (Ромских) националности.[16]
Током пописа 2011. године, 83,1% становника рекло је да су Мађари, а 0,7% Роми (16,8% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 11,3%, реформисани 28%, неконфесионални 31,9% (27,6% се није изјаснило).[17]
^Катастар малих градова Мађарске, Друго, ревидирано и проширено издање, Уредник Золтан Довении, МТА Институт за географију ISBN 978-963-9545-29-8 страна 250