Дејан Зечевић

Дејан Зечевић (Београд, 1. фебруар 1972) српски је филмски и телевизијски редитељ.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1997. године, одсек филмска и ТВ режија.^[1][2]

Као редитељ реализовао је неколико целовечерњих играних филмова (од којих је за два писао и сценарио а за један био косценариста). Његови филмови су на домаћим филмским фестивалима освојили преко 30 награда.

Предавао је филмску режију на приватној филмској школи Дунав филм.

Ради на рекламама и емисијама за телевизију.

Зечевић је познат по својим неконвенционалним жанровским радовима, што је несвакидашње у контексту домаће кинематографије.

После документарно-играног експеримента посвећеног фамозном Радомиру Белаћевићу (Дечак из Јунковца), те покушаја пародирања трилера (Купи ми Елиота), Зечевић се опробава у, себи омиљеном, жанру хорора, што је, опет, потпуно усамљена појава када је реч о српским редитељима. Јер, у југословенском филму, уопште, било је више или мање успелих остварења, базираних на литератури, фактографији или фолклорном предању, која су делимично користила елементе хорора (Избавитељ Крсте Папића, Вариола вера Горана Марковића, Трећи кључ Зорана Тадића, Пун месец над Београдом Драгана Кресоје...) - но жанровски „чистог“ хорора, какав је Зечевић урадио није досад било.

И како је сам у једном интервјуу изјавио: „Бићу срећан, ако неко некада у будућности буде погледао мој филм, а да при томе не зна да сам га ја режирао, и ако буде рекао ,Ово је Зечевићев филм”.

Са својим филмовима учествовао и на међународним фестивалима: Брисел, Луксембург, Ситгес, Атина, Јерусалим, Александрија, Тулуз, Кијев, Пукон,

• Награда на Мартовском фестивалу за кратки играни филм
• Александар Саша Петровић за најбољи филм на Фестивалу ауторског филма
• Златна мимоза за најбољег редитеља на фестивалу у Херцег Новом
• Златна арена за најбољи филм и Златна арена за најбољег редитеља у Новом Саду
• Награда FIPRESSCI за редитеља године
• Награда „Бела Лугоши^[3]

• Дејан Зечевић на сајту IMDb (језик: енглески)