|
Дигитализација српске културе
У Србији и свету постоји више пројеката дигитализације српске културе. СрбијаПројекат РасткоПројекат Растко је најстарији пројекат дигитализације српске културе, основан 1997[1]. До сада је објавио велики број дела, углавном потпуно дигитализованих као текст. Осим књига, дигитализује и краће текстове, фотографије, стрипове и друга дела. Пројекат Растко подељен је на 19 регионалних пројеката од којих је сваки посвећен посебној култури и српским културним везама са њом. Поред ових пројеката има и библиотеке посвећене појединачним ауторима, а пружа и подршку мањим пројектима, као што је Енциклопедија Банатера. Као део Пројекта Растко раде и Дистрибуирани коректори Европа и Пројекат Гутенберг Европа. Пројекат Растко се налази на адреси www.rastko.rs. Национални центар за дигитализацијуНационални центар за дигитализацију основан је 2002. године[2]. До сада је организовао или учествовао на великом броју конференција о дигитализацији[3]. Национални центар за дигитализацију налази се на адреси Дигитална библиотека Народне библиотеке СрбијеДигитална библиотека Народне библиотеке Србије садржи велики број дигиталних издања, но махом дигитализованих само као слике, без текстуалне дигитализације. Највећи број издања је незаштићен ауторским правима али има и издања објављених уз дозволу аутора. Садржи следеће колекције:
Дигитална библиотека Народне библиотеке Србије је на адреси [1]. Дигитална библиотека Градске библиотеке Владислав Петковић ДисДигитална библиотека Градске библиотеке Владислав Петковић Дис у Чачку основана је 2007. Садржи материјале везане за Владислава Петковића Диса, Чачак и околна места, али и оне општег значаја. Сва дела су дигитализована само као слике, без текстуалне дигитализације. Дигитална библиотека има следеће колекције:
Ова дигитална библиотека налази се на адреси www.cacak-dis.rs/dig_bibl. Дигитална Народна и универзитетска библиотека Републике СрпскеДигитална библиотека Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске има следеће колекције:
Налази се на адреси www.digitalna.nubrs.rs.ba. Антологија српске књижевностиАнтологија српске књижевности, објављена 2009. године, је дигитална збирка потпуно дигитализованих 100 књига које су међу најзначајнијим делима српске књижевности, укључујући и књиге које нису заштићене ауторским правима и књиге објављене са дозволом аутора. Књиге је изабрао Учитељски факултет Универзитета у Београду, а дигитализовао Мајкрософтов Центар за развој софтвера у Београду. Књиге су објављене у .docx формату.[4] Антологија српске књижевности налази се на адреси www.ask.rs. Дигитална библиотека Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“Дигитална библиотека Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ је колекција скенираних књига и рукописа у формату слика и у потпуности претраживог корпуса дигитализованих историјских новинских текстова.
Ове књиге су у отвореном приступу.[5]
Рукописи се налазе у отвореном приступу.[6]
Претражива колекција новина доступна је свим читаоцима.[8] РазноОсим пројеката дигитализације, постоје и појединци који дигитализују појединачна дела.[9] Бројне новине и часописи имају дигиталне архиве својих издања, но овде не можемо говорити о дигитализацији у правом смислу те речи пошто се те публикације и преламају дигитално. Ван СрбијеРазни пројекти дигитализације ван Србије у оквиру својих активности дигитализују и објекте српске културне баштине или друге објекте од значаја за српску културу. Као примери, Гугл букс омогућава претрагу више хиљада књига на српском језику[10]; На различитим пројектима налазе се садржаји скоро 250 књига на енглеском језику које помињу Србију[11]; Дигитална библиотека Мичигенског Универзитета има 137 књига у колекцији Путовања кроз југоисточну Европу.[12] Извори
|
