|
Енрико Лета
Енрико Лета (итал. Enrico Letta; Пиза, 20. август 1966) италијански је политичар левог центра и 55. председник Савета министара Републике Италије од 28. априла 2013. године до 22. фебруара 2014. године. Пре тога је био министар европских послова (1998—1999), министар индустрије (1999—2001) и секретар Савета министара Италије (2006—2008). БиографијаРођен је у Пизи, као син Ђорђија Лете, професора математике на Универзитету у Пизи, и Ане Бјанки.[1][2] Школовање је завршио у Лицеју у Пизи, након чега је дипломирао политичке науке и стекао докторат на Универзитету у Пизи.[3][4] Политичка каријераПолитичку каријеру је започео као младић у Хришћанској демократији, која је одувек настојала да окупи политички спектар од деснице до левог центра.[5] Након пропасти Хришћанске демократије 1994. године, Лета се одмах придружио њеној наследници, Италијанској народној партији. До 1998. године је унутар партије прешао у политички спектар левог центра, а исте је године као 32-годишњак постао и министар европских послова што га је учинило досад најмлађим чланом министарског кабинета у послератној Италији.[6][5] Од 2004. године до 2006. године је био италијански посланик у Европском парламенту, након чега се вратио у Италију и постао секретар Савета министара Италије у Другом кабинету Романа Продија.[7] Био је један од оснивача нове Демократске партије; кандидовао се на изборима за председника партије али је изгубио, освојивши 11% гласова.[8] Председник Ђорђо Наполитано позвао је Лету 24. априла 2013. године да формира нову владу након оставке Пјера Луиђија Берсанија који није успео да формира владу након парламентарних избора 24-25. фебруара исте године.[9] Лета је 27. априла прихватио задаћу и формирао велику коалицију Демократске партије (леви центар), Народа слободе (десница) и Грађанског избора (центар). Функцију премијера Италије службено је преузео 28. априла 2013. године.[10] Лета је, 22. февруара 2014. године, поднео оставку на место премијера.[11] Приватни животОжењен је Ђаном Фрегонаром и с њом има троје деце (Ђакомо, Лоренцо и Франческо).[12] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
.svg){kind=small}
