Ентони Хопкинс
Сер Филип Ентони Хопкинс (енгл. Sir Philip Anthony Hopkins; Маргам, Порт Талбота, 31. децембар 1937) британско-амерички је глумац. Глумом се почео бавити у седамнаестој години, да би усавршавање наставио на Лондонској краљевској академији драмских уметности. Играо је дуго у позоришту, а на филму дебитује 1968. године. За улогу Ханибала Лектора у филму Кад јагањци утихну награђен је Оскаром за најбољу мушку улогу 1992. године, за улогу Ентонија у британском филму Отац такође Оскаром за најбољу мушку улогу 2021. године, и номинован је још четири пута. Хопкинс је освојио пет награда БАФТА, два Емија и награду Сесил Б. Демил. Године 1993, краљица Елизабета II му је доделила статус витеза уметничких достигнућа.[1] Хопкинс је 2003. добио звезду на холивудском шеталишту славних, а 2008. године добио је БАФТА награду за животно дело од Британске академије за филмску и телевизијску уметност.[2][3] Након што је 1957. дипломирао на Краљевском велшком колеџу за музику и драму, усавршавао се на Краљевској академији драмске уметности у Лондону, а потом га је приметио Лоренс Оливије који га је позвао да се придружи Краљевском националном позоришту. Године 1968. он је стекао репутацију, глумећи Ричарда Лављег Срца у филму Зима једног лава. Средином 1970-их Ричард Атенборо, који који је касније режирао пет Хопкинсових филмова, назвао га је „највећим глумцем своје генерације”. ЖивотописДетињство и младостХопкинс је рођен у Маргаму, Порт Талбот, Велс, као син Мјуриел Ан и Ричарда Артура Хопкинса, пекара.[4] Био је лош ученик. Усамљеник с дислексијом, који је открио да има више талента за уметности, као што су сликање и цртање или свирање клавира. Године 1949, како би га навикли на дисциплину, његови родитељи су инсистирали да похађа Џонс Вест Монмоут школу за дечаке у Понтyпулу, Велс. Тамо је остао пет семестара а затим је прешао у Каубриџе гимназију у Каубриџу, Велс. На Хокпинса је утицао и охрабрио га да се посвети глуми Ричард Бартон, с којим се упознао у својој петнаестој години. Уписао се на Велшки колеџ музике и драме у Кардифу на којем је дипломирао 1957. Након двогодишње војне службе, преселио се у Лондон где је постао стажиста на Краљевској академији драмских уметности. КаријераГодине 1965, након неколико година у позоришту, запазио га је сер Лоренс Оливије, који га је позвао да се придружи Краљевском државном позоришту. Хопкинс је постао Оливијеов заменик и радио је као замена кад је Оливије био болестан од упале слепог црева током продукције Плеса смрти Аугуста Стриндберга. Оливије је касније написао у својим мемоарима, Исповести глумца, „Нови млади обећавајући глумац звани Ентони Хопкинс ме је замењивао и одиграо улогу Едгара као мачка с мишом у зубима”.[5] Упркос успеха у Државном позоришту, Хопкинсу је дојадило понављање истих улога па је желео да се окуша на филму. Године 1968. је добио прилику у филму Зима једног лава играјући принца Ричарда, заједно с будућим Џејмсом Бондом, Тимотијем Далтоном, који је глумио Филипа II од Француске. Иако је Хопкинс наставио да наступа у позоришту поступно се удаљивао од њега како би постао афирмисани телевизијски и филмски глумац. Године 1967. је остварио телевизијски деби у телевизијској драми Бува у њеном срцу на ББЦ-у. Од тада се наставила његова дуга каријера у којој је зарадио многе комплименте и награде. Изјавио је како му је улога Берта Монроа, којег је портретисао у филму из 2005, Легенда о мотору, најдража у каријери. Приметио је како је му је иста улога била најлакша коју је икад одиграо јер обојица мушкараца имају сличне погледе на свет.[6] Године 2006. је добио Награду Сесил Б. Демил, односно Златни глобус за животно дело. Филмографија
Референце
<ref> таг са именом „Guardian interview 2012” дефинисан у <references> није употребљен у претходном тексту.Спољашње везе
|