|
Жика Богдановић
Жика Богдановић (Београд, 11. септембар 1932 — Београд, 3. април 2021)[1] био је српски историчар и теоретичар уметности и културе, филолог, филмолог, стриполог, новинар, преводилац, издавач и књижевник. Један је од истакнутих светских теоретичара стрипа и визуелне нарације уопште. Основао је 1974. године један од првих теоријских часописа за стрип у свету — Пегаз, ревија за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем. БиографијаТоком своје вишедеценијске каријере бавио се филмом (као критичар Борбе добитник је награде за филмску критику "Београд филм" 1962), телевизијом (критичар НИН-а), политиком (репортер ТАНЈУГ-а), џезом (уредник и водитељ серијала "Свет џеза" на Радио Београду), уредништвом (уредник културе НИН-а, директор издавачког завода Југославија, главни уредник месечника Либерал, оснивач и главни уредник задужбине "Атенеум", оснивач и уредник многих књижевних едиција "Кентаур", "Плава птица", "Зенит", "Поларис") и наравно стрипом. Жика Богдановић је био директор Југословенске кинотеке од 1981. до 1990. године. Такође је био сарадник специјализованог филмског часописа „Кинотека”, који од 2017. године издаје Југословенска кинотека.[2] Покретач је једног од најзначајнијих часописа о теорији и историји стрипа Пегаз, ревију за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем 1974.године. Аутор је великог броја стручних књига, као и романа, приповетки, збирки поезије, путописа, есеја, монографија и студија из поменутих области. Од готово двадесет наслова из различитих области треба нагласити оне из области историје и теорије стрипа као што су: Чудесни свет Ђорђа Лобачева из 1975. године, Алекс Рејмонд или последњи пут када смо били млади из 1975. године, Уметност и језик стрипа из 1993. године, Чардак ни на небу ни на земљи: настанак и живот београдског стрипа 1934.-1941. из 2007. године.[3] Био је члан међународног жирија Prix de la Presse за награду за најбоље публицистичко дело године у Европи. Бавио се превођењем, а на том пољу је запажен са преводима: Џ. Р. Р. Толкина, Исака Асимова, Карла Густава Јунга, Станислава Лема, Артура Кларка и многих других. За свој рад на пољу стрип теорије је награђен 1983. наградом "Андрија Мауровић" и 1992. наградом "Максим" за животно дело на подручју теорије и историје стрипа. Добио је повељу Витез од духа и хумора (2018), које додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд.[4] Умро је 3. априла 2021. године.[1] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||
