Клара Цеткин
Клара Цеткин, девојачко презиме Ајзнер (нем. Clara Zetkin, Eißner; Видерау, 5. јул 1857 — Архангелскоје, 20. јун 1933), била је утицајна немачка левичарска политичарка и борац за женска права.[1] До 1917. године Цеткин је била активна у Социјалдемократској странци Немачке (SPD),[2] а затим је ступила у Независну социјалдемократску странку Немачке (USPD) и припадала њеном крајње левичарском крилу, Спартакистичкој лиги, која је касније постала KPD. Била је народна посланица у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933. године.[3] БиографијаШколујући се за наставницу, Клара Цеткин се повезала са женским и радничким покретом у Немачкој од 1874. године. А 1878. године је постала чланица Социјалистичке радничке странке (Sozialistische Arbeiterpartei, SAP). Ова странка је основана 1875. године спајањем двеју претходних странака: Опште немачке радничке асоцијације (ADAV), коју је основао Фердинанд Ласал и Социјалдемократске радничке странке (SDAP) Аугуста Бебела и Вилхелма Либкнехта. Године 1890, њено име је промењено у данашње - Социјалдемократска странка Немачке (SPD).[4][5][6] Због забране социјалистичких активности коју је у Немачкој увео Бизмарк, 1878, Клара Цеткин је прешла у Цирих, 1882. године, а затим је отишла у изгнанство у Париз. Током боравка у Паризу играла је важну улогу у оснивању Социјалистичке интернационале. Узела је презиме свог партнера, руског револуционара Осипа Цеткина, са којим је имала два сина. Касније се удала за уметника, Георга Фридриха Цундела од 1899. до 1928.[7][8] Клара Цеткин је у SPD-у са Розом Луксембург, блиском другарицом и повереницом била једна од главних личности крајње левичарског крила странке. У дебати о ревизионизму на почетку 20. века са Розом Луксембург, држећи се крајње револуционарне линије, напада реформистичке тезе Едуарда Бернштајна. Клару Цеткин је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и демократско право гласа за жене, које у њено време није постојало. Развила је социјалдемократски женски покрет у Немачкој. Од 1891. до 1917. године писала је за SPD-ове женске новине Die Gleichheit (Једнакост). Године 1907, постаје лидерка новоформиране „Женске канцеларије“ у SPD-у. Организовала је прославу првог „Међународног дана жена”, 8. марта 1911. године.[9][10][11] Током Првог светског рата, Клара Цеткин је са Карлом Либкнехтом, Розом Луксембург и другим утицајним политичарима из SPD-а одбацила страначку политику Burgfrieden (примирје са владом, обећање о уздржавању од свих штрајкова током рата). Уз друге антиратне активности, Цеткин је организовала међународну женску антиратну конференцију у Берлину 1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата.[12][13] Године 1916, Клара Цеткин је била једна од саоснивачица Спартакистичке лиге и Независне социјалдемократске странке Немачке (USPD) која се 1917. године отцепила од своје матичне странке, SPD-а, због неслагања са њеним проратним ставовима. Јануара 1919, након Немачке револуције новембра претходне године, основана је KPD којој Клара Цеткин приступа. Била је народна посланица од 1920. до 1933. године у немачком парламенту. Интервјуисала је Лењина о „женском питању”, 1920. године.[14] До 1924. године, Клара Цеткин је била чланица централне канцеларије KPD-а. Од 1927. до 1929. године била је чланица партијског централног комитета. Такође је била чланица извршног комитета Коминтерне од 1921. до 1933. године. А 1925. године је изабрана за председницу немачке левичарске хуманитарне организације Rote Hilfe (Црвена помоћ).[15] Августа 1932. године, као председавајућа Рајхстага по старешинству, позвала је народ да се бори против нацизма.[16] Када су Адолф Хитлер и његова Нацистичка партија (Национал-социјалистичка немачка радничка партија) преузели власт, KPD је избачена из Рајхстага, након пожара у Рајхстагу, 1933. године. Клара Цеткин последњи пут одлази у изгнанство, овога пута у Совјетски Савез. Тамо је умрла 20. јуна 1933. године, са скоро 76 година. Сахрањена је под зидинама Кремља у Москви.[17] Референце
Литература
Дела
Спољашње везе
|