Кносос

Кносос
	Остаци палате у Кнососу
	Приказ на мапи Грчке
Место	Грчка
Координате	35° 17′ 53″ С; 25° 09′ 47″ И / 35.297961° С; 25.163156° И
Историја
Период	Минојска цивилизација
Подаци
Откривен	1878.
Археолози	Минос Калокеринос

Кносос (стгрч. Κνωσός [Knōsós]) је један од најзначајнијих археолошких локалитета бронзаног доба и највеће налазиште на грчком острву Криту.^[3]^[4] Претпоставља се да је био центар Минојске цивилизације и културе. Налази се 6 километара од Ираклиона, главног града Крита. Открио га је 1878. године Минос Калокеринос, али је најзначајнија ископавања водио Артур Еванс.

Величина, број и значај открића у Кнососу доказује да је ово био дворац једног од најзначајнијих и најмоћнијих владара на Криту. Грађевине покривају површину од 1 хектара, стотине просторија повезане су у велику целину. Сложеност архитектонског плана ову грађевину доводи у везу са легендарним Лавиринтом, који описују антички аутори.

Легенда о краљу Миноју

Миној је био Зевсов и Европин син, краљ Крита и законодавац и судија у Подземљу. Живео је у херојско доба, а владао је три генерације пре почетка Тројанског рата. На његов захтев Посејдон је из морских дубина послао на Крит прелепог бика. Уместо да га жртвује Миној га је задржао. Из љубави Минојеве жене Пасифаје и бика рођен је Минотаур, кога је успео да победи Тезеј.

Минојева престоница био је Кносос, сваке девете године одлазио је у пећину Иду, где му је Зевс давао упутства како да влада. Имао је велику флоту и успоставио критску таласократију.

У старијем предању Миној је приказан као праведан и мудар краљ, познат по својој благости, а касније под утицајем грчке трагедије, представља се као тиранин и непријатељ Атињана.^[5]

Историјат ископавања

За Крит и област недалеко од Ираклиона, као локалитет, први се заинтересовао немачки истраживач Хајнрих Шлиман. Шлиман је 1871. године недалеко од Дарданела у северозападној Турској, открио Троју. На на Пелопонезу је 1876. открио Микену и сматрао је да Крит има везу са микенском цивилизацијом.

Крајем 19. века Крит је био под под турском влашћу и археолошка ископавања нису била дозвољена. Артур Еванс, који је био присталица Шлимановог рада, претпоставио је да микенска култура води порекло са Крита. 1899. Крит је ослобођен Турака, а Еванс 1900. почиње са ископавањем које траје до 1931—1932. године. Већ у марту 1900. откривени су остаци палате у Кнососу. Приликом свог истраживања у Кнососу Еванс је пронашао и велики број глинених плочица, помоћу којих је утврђен развој критског писма.

Периодизација

Према легендарном краљу Миноју, Артур Еванс је извршио периодизацију минојске цивилизације:

раноминојски период (2600 — 2200. п. н. е.)
средњеминојски период (2200 — 1600. п. н. е.)
касноминојски период (1600 — 1200. п. н. е.).

Хронолошке границе сваког периода је одредио према предметима из Египта и Месопотамије, које је пронашао приликом ископавања.

Палата у Кнососу

Палата у Кнососу се сматра највећим и најсложенијим спомеником критске архитектуре, што је допринело томе да ову грађевину антички извори називају Лавиринтом. Према легенди палату је саградио атински неимар Дедал, који је постао и њен први заточеник. Направивши крила успео је да побегне на Сицилију.

Палата у Кнососу, названа Миносова палата, покривала је велику површину и састојала се од много просторија, па је вероватно то разлог зашто је сачувана у грчкој легенди као Минотауров лавиринт. Центар палате представљало је главно двориште. Преовлађује правоугаони план просторија, што је карактеристично за све критске грађевинске објекте. Стубови минојских палата су увек били дрвени. Иако нису сачувани, њихов карактеристични облик, глатко стабло које се сужава према доле и широк капител у облику јастука, познат је по представама на сликама и рељефима.

Собе су биле мале, таванице ниске, тако да ни они делови грађевине који су имали више спратова нису могли бити високи. На основу археолошких ископавања закључено је да владари-градитељи палата нису могли бити ратници.

Утврђења нису нађена нигде на Криту минојског доба, а војничке теме готово су непознате у минојској уметности. Оставе радионице и писарнице у Кнососу указују на то да палата није била само краљевска резиденција, већ је служила и као средиште трговачке и административне делатности.

Градитељи ове палате добро су познавали архитектуру и савладавање простора и облика. Правоугаоне облике разбијали су колонадама, тремовима, двориштем или каменим степеништима. Стубови су имали двоструку улогу: били су носач елемента, али су имали и декоративно цилиндрично тело. Карактеристично је да се лукови и округли сводови не примењују.

Крићани су исушивали подземне воде и влагу на терену на коме су подигли палату. Такође су градили и водоводну мрежу од теракоте.

Престона сала, Сала за пријеме и Лабрис сала (сала двојне секире) биле су просторије за култне свечаности.

Фреске

У критском зидном сликарству фреске су слободне у простору, површине пејзажа су широке, присутна је ведрина и хармонија. Технички поступак којим су рађене не разликује се много од начина рада током каснијих периода. Теме се могу поделити у неколико категорија: профане, сакралне, ритуалне, декоративне...

Фреска „Госпође у плавом“, откривена у женском делу палате у Кнососу, приказује женске ликове у тренутку забаве. По изгледу, оделу, накиту, претпоставља се да су представнице аристократије. Обучене су у широке звонасте сукње, стегнуте у струку, а груди су им обнажене. Ликови жена приказани су у пуном сјају лепоте и шарма. Слична је представа играчице насликане у краљичином мегарону.

Друга изузетна фреска налази се поред предворја сале двојне секире (лабрис сале), на којој је приказ делфина у јату малих риба. Сликар је представио и рељеф морског дна.

Једно од највећих достигнућа у критском сликарству представља профил девојке, назван „Мала Парижанка“. Остаци ове фреске откривени су у западном крилу палате. Очувани део фреске је само 0.25 m. На плавој основи лик је насликан белом бојом, одећа је од готово прозирне тканине. Очи су крупне, бадемасте, представљене „ан фас“. Усне су црвене, а коса црна са увојцима који падају на чело, врат и рамена.

У западном крилу палате налази се „Принц међу љиљанима“, редак пример на коме фигура знатно превазилази нормалну висину човека, висок је 2.20m. Приказан је у оштром профилу, са оком које је насликано као да гледа „ан фас“.

Вазно сликарство

Развој вазног сликарства на Криту почиње у раној минојској епохи. Откриће лончарског вртла помогло је да се лакше изводе различити облици, а и бојена декорација се могла нанети са више нијанси и вештине. Витло је имало облик малог диска са пречником између 20 и 30 cm. Прављено је од теракоте и било је лако преносиво.

Могу се разликовати две стилске категорије ваза:

Камарес вазе су добиле име по Камарес пећини у којој су откривене, недалеко од Фестоса.

Вазе палатног стила, понекад називане и вазе дворског стила, везују се за обнову палате у Кнососу, око 1550. године п. н. е. и за разлику од Камарес ваза, које су углавном везане за Фестос, вазе стила палата су по броју, разноврсности и лепоти облика и декорације, везане за Кносос.

Облици ових ваза су једноставнији него код Камарес ваза, али су обод отвора и врат јаче профилисани. Обогаћене су новим мотивима и колоритом. Јавља се марина и флорални стил, приказују се пламе, папирус, стилизовани облици, вегетативни орнамент, звездазде сасе, љиљани и шафранов цвет. Појављују се фигуре животиња и људи.

Види још

Референце

^ Papadopoulos, John K (1997), „Knossos”, Ур.: Delatorre, Marta, The conservation of archaeological sites in the Mediterranean region : an international conference organized by the Getty Conservation Institute and the Paul Getty Museum, 6–12 May 1995, Los Angeles: The Paul Getty Trust, стр. 93
^ McEnroe, John C. (2010). Architecture of Minoan Crete: Constructing Identity in the Aegean Bronze Age. Austin: University of Texas Press. стр. 50. However, Davaras & Doumas 1957, стр. 5, an official guide book in use in past years, gives the dimensions of the palace as 150 m (490 ft) square, about 20.000 m² (220.000 sq ft).
^ palaeolexicon.com, "Mycenaean Greek and Linear B", Palaeolexicon.
^ Todd Whitelaw 2012, стр. 223. [1]
^ Д. Срејовић, А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчко римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1979. pp. 257—268.

Литература

Т. В. Блаватскај, Крит, Стара Грчка, Сарајево 1959.
Б. Гавела, Историја уметности античке Грчке, Научна књига, Београд, 1991.
Baynes, T.S., ур. (1878). „Cnossus”. Encyclopaedia Britannica. 6 (9th изд.). стр. 44.
Chisholm, Hugh, ур. (1911), „Cnossus”, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 6 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 573—574
Begg, D.J. Ian (2004), „An Archaeology of Palatial Mason's Marks on Crete”, Ур.: Chapin, Ann P., ΧΑΡΙΣ: Essays in Honor of Sara A. Immerwahr, Hesperia Supplement 33, стр. 1—28
Benton, Janetta Rebold and Robert DiYanni.Arts and Culture: An introduction to the Humanities, Volume 1 (Prentice Hall. New Jersey, 1998), 64–70.
Bourbon, F (1998). Lost Civilizations. New York: Barnes and Noble. стр. 30—35.
Castleden, Rodney (1990). The Knossos Labyrinth: A New View of the 'Palace of Minos' at Knossos. London; New York: Routledge.
Bury, J. B.; Meiggs, Russell (1975). A History of Greece (Fourth изд.). London: MacMillan Press. ISBN 0-333-15492-4.
Davaras, Costos (1957). Knossos and the Herakleion Museum: Brief Illustrated Archaeological Guide. Превод: Doumas, Alexandra. Athens: Hannibal Publishing House.
Driessen, Jan (1990). An early destruction in the Mycenaean palace at Knossos: a new interpretation of the excavation field-notes of the south-east area of the west wing. Acta archaeologica Lovaniensia, Monographiae, 2. Leuven: Katholieke Universiteit.
Evans, Arthur John (1894). „Primitive Pictographs and Script from Crete and the Peloponnese”. The Journal of Hellenic Studies. XIV: 270—372. JSTOR 623973. S2CID 163720432. doi:10.2307/623973.
—— (1901). „Minoan Civilization at the Palace of Knosses” (PDF). Monthly Review. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 06. 2013. г. Приступљено 06. 07. 2023.
—— (1906A) [1905]. Essai de classification des Époques de la civilization minoenne: résumé d'un discours fait au Congrès d'Archéologie à Athènes (Revised изд.). London: B. Quaritch.
—— (1906B). The prehistoric tombs of Knossos: I. The cemetery of Zapher Papoura, with a comparative note on a chamber-tomb at Milatos. II. The Royal Tomb at Isopata. Archaeologia 59 (1905) pages 391–562. London: B. Quaritch.
—— (1909). Scripta Minoa: The Written Documents of Minoan Crete: with Special Reference to the Archives of Knossos. I: The Hieroglyphic and Primitive Linear Classes: with an account of the discovery of the pre-Phoenician scripts, their place in the Minoan story and their Mediterranean relatives: with plates, tables and figures in the text. Oxford: Clarendon Press.
—— (1912). „The Minoan and Mycenaean Element in Hellenic Life”. The Journal of Hellenic Studies. 32: 277—287. JSTOR 624176. S2CID 163279561. doi:10.2307/624176.
—— (1914). „The 'Tomb of the Double Axes' and Associated Group, and the Pillar Rooms and Ritual Vessels of the 'Little Palace' at Knossos”. Archaeologia. 65: 1—94. doi:10.1017/s0261340900010833.
——. The Palace of Minos (PM): a comparative account of the successive stages of the early Cretan civilization as illustrated by the discoveries at Knossos. London: MacMillan and Co.
- —— (1921). PM. I: The Neolithic and Early and Middle Minoan Ages.
- —— (1928A). PM. II Part I: Fresh lights on origins and external relations: the restoration in town and palace after seismic catastrophe towards close of M. M. III and the beginnings of the New Era.
- —— (1928B). PM (PDF). II Part II: Town-Houses in Knossos of the New Era and restored West Palace Section, with its state approach.
- —— (1930). PM. III: The great transitional age in the northern and eastern sections of the Palace: the most brilliant record of Minoan art and the evidences of an advanced religion.
- —— (1935A). PM. IV Part I: Emergence of outer western enceinte, with new illustrations, artistic and religious, of the Middle Minoan Phase; Chryselephantine "Lady of Sports", "Snake Room" and full story of the cult Late Minoan ceramic evolution and "Palace Style".
- —— (1935B). PM. IV Part II: Camp-stool Fresco, long-robed priests and beneficent genii ; Chryselephantine Boy-God and ritual hair-offering ; Intaglio Types, M.M. III – L. M. II, late hoards of sealings, deposits of inscribed tablets and the palace stores ; Linear Script B and its mainland extension, Closing Palatial Phase ; Room of Throne and final catastrophe.
- Evans, Joan (1936). PM. Index to the Palace of Minos.
—— (1952). Scripta Minoa: The Written Documents of Minoan Crete: with special reference to the archives of Knossos. II: The Archives of Knossos: clay tablets inscribed in linear script B: edited from notes, and supplemented by John L. Myres. Oxford: Clarendon Press.
Gere, Cathy (2009). Knossos and the Prophets of Modernism. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0226289540.
Landenius Enegren, Hedvig (2008). The People of Knossos: prosopographical studies in the Knossos Linear B archives. Uppsala: Acta Universitatis Upsaliensis. (Boreas. Uppsala studies in ancient Mediterranean and Near Eastern civilizations, 30).
Macdonald, Colin F. (2005). Knossos. Lost Cities of the Ancient World. London: Folio Society.
—— (2003). „The Palace of Minos at Knossos”. Athena Review. 3 (3). Архивирано из оригинала 2011-05-24. г. Приступљено 2006-10-08.
MacGillivray, Joseph Alexander (2000). Minotaur: Sir Arthur Evans and the Archaeology of the Minoan Myth. New York: Hill and Wang (Farrar, Straus and Giroux). ISBN 9780809030354.
Pendlebury, JDS; Evans, Arthur (Forward) (2003) [1954]. A handbook to the palace of Minos at Knossos with its dependencies. Oxford; Belle Fourche, SD: Oxford University Press; Kessinger Publishing Company.
Whitelaw, Todd (2000). „Beyond the palace:A century of investigation at Europe's oldest city”. Bulletin of the Institute of Classical Studies: 223, 226. Архивирано из оригинала 16. 03. 2023. г. Приступљено 06. 07. 2023.

Додатна литература

Colin F. Macdonald (2003). „Minoan Crete: The Palaces of Minos at Knossos”. Athena Review. 3 (3): 36—43. Архивирано из оригинала 2011-05-24. г.

Спољашње везе

Грчко Министарство културе Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2007)
Aegean Prehistory Online at Dartmouth
Knossos on Wikimapia
Swindale, Ian. „Minoan Crete website: Knossos Pages”.
„Knossos”. Crete–Kreta. Архивирано из оригинала 01. 11. 2016. г. Приступљено 13. 5. 2012.
„The Palace of Knossos”. Odyssey: Adventures in Archaeology. odysseyadventures.ca. 2012.

[1] Papadopoulos, John K (1997), „Knossos”, Ур.: Delatorre, Marta, The conservation of archaeological sites in the Mediterranean region : an international conference organized by the Getty Conservation Institute and the Paul Getty Museum, 6–12 May 1995, Los Angeles: The Paul Getty Trust, стр. 93

[2] McEnroe, John C. (2010). Architecture of Minoan Crete: Constructing Identity in the Aegean Bronze Age. Austin: University of Texas Press. стр. 50. However, Davaras & Doumas 1957, стр. 5, an official guide book in use in past years, gives the dimensions of the palace as 150 m (490 ft) square, about 20.000 m² (220.000 sq ft).

[3] xicon.com, "Mycenaean Greek and Linear B", Palaeolexicon.

[4] Todd Whitelaw 2012, стр. 223. [1]

[5] Д. Срејовић, А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчко римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1979. pp. 257—268.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]