Колашин

Колашин
Колашин;
	Колашин - поглед на град
	Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Колашин
Становништво
— 2011.	2.725
Географске карактеристике
Координате	42° 49′ 24″ С; 19° 31′ 18″ И / 42.8232772° С; 19.5217589° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1016 m
	Колашин Колашин на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	81210
Позивни број	020
Регистарска ознака	KL
Веб-сајт	www.kolasin.me

Колашин је градско насеље у општини Колашин, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 2.725 становника.

Овде се налази Железничка станица Колашин.

Историја

У јануару 1937. изгорела је главна улица мјеста,^[1] почетком новембра гимназија која је описивина као „најљепша зграда у вароши”.^[2] За низ паљевина је окривљена једна жена, мајка седморо дјеце.^[3]

У току Другог свјетског рата Колашин је пријелазио из руке у руку 24 пута.^[4]

Етимологија

Сама реч највероватније има у корену реч коло, што је старословенски назив за точак или круг. Отуда се аутомобил назива кола. Такође, реч колаш је на овим просторима служила да означи играча у колу.

Демографија

У насељу Колашин живи 2.197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,8 година (33,7 код мушкараца и 35,9 код жена). У насељу има 897 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника




1948.	1.441
1953.	1.644
1961.	1.870
1971.	2.421
1981.	2.699
1991.	2.817	2.807
2003.	3.003	2.989
2011.		2.725

Етнички састав према попису из 2003.^[6]‍

Црногорци	1.798	60,15%
Срби	998	33,38%
Муслимани	30	1,00%
Југословени	14	0,46%
Хрвати	5	0,16%
Словенци	1	0,03%
Руси	1	0,03%
Македонци	1	0,03%
Италијани	1	0,03%
непознато	10	0,33%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	2	4
80+	9	21
75—79	20	43
70—74	36	61
65—69	58	57
60—64	59	72
55—59	48	58
50—54	88	81
45—49	100	126
40—44	140	131
35—39	128	125
30—34	108	95
25—29	87	99
20—24	110	131
15—19	164	114
10—14	116	112
5—9	103	110
0—4	81	92
Просек :	95	15

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	448	471	538	687	768	842	899

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	897	140	156	158	241	134	51	15	0	2	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.157	462	651	21	20	3
Женски	1.218	343	657	156	57	5
УКУПНО	2.375	805	1.308	177	77	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	528	30	1	0	77
Женски	377	8	0	0	40
УКУПНО	905	38	1	0	117
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	9	35	52	51
Женски	6	1	43	64	14
УКУПНО	24	10	78	116	65
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	7	140	28	22
Женски	7	6	60	58	33
УКУПНО	11	13	200	86	55
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	45	0	0	9
Женски	34	0	0	3
УКУПНО	79	0	0	12

Познате личности

Старац Рашко, Вуков певач (Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи, Зидање Раванице и Маргита дјевојка и Рајко војвода)
Старац Милија, Вуков певач (Бановић Страхиња)
Патријарх српски Гаврило (Дожић), патријарх српски (1938–1950), митрополит црногорско-приморски (1920–1938) и митрополит рашко-призренски (1911)
Мило Дожић, председник скупштине Краљевине Црне Горе (1910, 1914–1916) и вишеструки министар
Милинко Влаховић, потпуковник Југ. војске, капетан црногорске војске, четнички војвода
Милован Јакшић, голман реп. Југославије, полуфиналиста на Светском првенству 1930.
Секула Дрљевић, црногорски фашиста, вишеструки министар
Петко Милетић, револуционар, страдао у Стаљиновим чисткама
Мило Ракочевић, ваздухопловни капетан Југословенске војске, четнички војвода
Народни хероји: (Урош Булатовић, Вељко Влаховић, Спасоје Драговић, Саво Дрљевић, Бошко Јанковић, Вукман Крушчић, Милутин Лакићевић, Јелица Машковић, Саво Машковић, Јанко Ћировић)
Батрић Јовановић, амбасадор СФРЈ у УНЕСКО-у (1973–1977)
Секула Меденица, српски уметнички фотограф
Новица Ракочевић, српски историчар
Јозо Лепетић, босанскохерцеговачки глумац
Миња Војводић, српски глумац и каскадер
Марко Ницовић, српски адвокат, каратиста и начелник полиције града Београда
Драган Лакићевић, српски песник и књижевник
Бећир Вуковић, српски песник и књижевник
Новица Ђурић, српски песник, писац и новинар
Миљан Радовић, председник ЦК Савеза Комуниста Црне Горе (1986–1989)
Слободан Томовић, редовни професор УЦГ, министар Вјера у Влади Црне Горе (1993–2000)
Даница Драшковић, српска политичарка
Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски (1990–2020), епископ банатски (1985–1990)
Павле Булатовић, вишеструки министар СРЈ и Црне Горе
Милован Бојић, српски лекар, директор ИКВБ Дедиње, потпредседник Владе Србије (1998–2000) и министар здравља (2000)
Предраг Булатовић, политичар, председник СНП Црне Горе (2001–2006)
Драган Кујовић, в.д. председник Црне Горе (2003) и министар
Владо Шћепановић, црногорски кошаркаш
Славко Лабовић, данско-српски глумац, председник Удружења Срба у Данској
Јоил Булатовић, православни архимандрит и игуман Манастир Речине
Мијат Реџић, племенски капетан, објешен од стране Аустроугарског окупатора,на Видовдан 1916.
Војвода Мина Радовић, морачки јунак
Сердар Петар Булатовић-Реџа Даничин, ровачки јунак

Галерија

Градска црква
Старе куће на главној улици
Савремена зграда скупштине општине
Типична стара градска кућа
Савремена зграда туристичког уреда града
највећи хотел у граду - „Бјанка“
Природа на оближњем брду

Референце

^ "Време", 30. јан. 1937, стр. 1
^ "Време", 3. нов. 1937
^ "Политика", 7. март 1939
^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 785.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Литература

Ракочевић, Новица (1962). „Исељавање муслимана и разграничење Црне Горе и Турске у области Колашина послије Берлинског уговора”. Историјски записи. 15 (19/2): 255—274.

Спољашње везе

[1] "Време", 30. јан. 1937, стр. 1

[2] "Време", 3. нов. 1937

[3] "Политика", 7. март 1939

[4] Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 785.

[5] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[6] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[7] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]