Копнена војска (скраћено КоВ) је по бројности била највећи вид Југословенске народне армије. Имала је око 200.000 активних војника (укључујући 90.000 регрута), а могла је у ратним околностима да мобилише преко милион резервиста. Резервне снаге су биле организоване по републичким линијама у снаге Територијалне одбране и у ратним приликама биле би потчињене Врховној команди ЈНА као интегрални део одбрамбеног система. Територијалну одбрану чинили су бивши регрути који су повремено позивани на војне вежбе.
Копнена војска ЈНА своје корене вуче из југословенских партизанских јединица за време Другог светског рата. Као датум оснивања се сматрао 22. децембар 1941. године, када је формирана прва бригада Народно-ослободилачке војске Југославије (НОВЈ), у Руду у Босни и Херцеговини. После ослобођења земље од окупације Сила осовине, тог датума се званично обележавао дан Војске у СФР Југославији. У марту 1945, НОВЈ је преименована у Југословенску Армију (ЈА), да би, после 10 година, 22. децембра 1951 добила коначни назив додавањем придева „народна”.
У септембру 1968. године формирана је Територијална одбрана (ТО), као снага за подршку ЈНА, а 21. фебруара 1974. г. ТО је пренета у надлежност република и покрајина, чиме су ЈНА и ТО постали два равноправна дела југословенских оружаних снага.
Организација
Од 1968. до 1988. године, Копнена војска је била организована у шест армија и један самостални корпус са седиштем у Црној Гори:[1]
1. армија (Београд)
2. армија (Ниш)
3. армија (Скопље)
5. армија (Загреб)
7. армија (Сарајево)
9. армија (Љубљана)
2. корпус (Титоград)
План „Јединство”
На основу плана „Јединство”, 25. децембра 1988. године Копнена војска је реорганизована у три војне области[1]:
1. војна област (Београд)
настала обједињавањем 1. и 7. армије, надлежна за територију Србије без југоистока и Косова, БиХ без Бихаћа и Славоније.
Команда одбране града Београда
4. корпус (Сарајево)
5. корпус (Бања Лука)
12. корпус (Нови Сад)
17. корпус (Тузла)
24. корпус (Крагујевац)
37. корпус (Титово Ужице)
1. пролетерска гардијска механизована дивизија (Београд)
63. ваздушно-десантна бригада (Ниш) (формално у саставу РВ)
95. заштитни моторизовани пук (Београд)
3. војна област (Скопље)
настала обједињавањем 2. и 3. армије, надлежна за територију Македоније, југоистока Србије, Косова и Црне Горе
2. корпус (Титоград)
21. корпус (Ниш)
41. корпус (Битола)
42. корпус (Куманово)
52. корпус (Приштина)
37. моторизована дивизија
5. војна област (Загреб)
настала обједињавањем 5. и 9. армије, надлежна за територију Словеније, Хрватске без Славоније и приморја и подручја око Бихаћа
Команда одбране града Загреба
13. корпус (Ријека)
14. корпус (Љубљана)
31. корпус (Марибор)
32. корпус (Вараждин)
6. пролетерска пешадијска дивизија
Наоружање и војна опрема
М4 Шерман је у програму помоћи тадашњој СФРЈ пристигао у великим количинама почевши од 1951.Т-34 био је најдуже коришћени тенк ЈНА. Са војне вежбе 1969. године.ЈНА је у инвентару имала већи број ловаца тенкова M36 ЏексонУ тренутку испоруке ЈНА је добила најмодернији западни тенк М47 Патон, 1951. године.M18 Хелкет, један од најбржих ловаца тенкова остао је у ЈНА до краја постојања армије.М-84 представљао је најмодернији и једини масовно произвођен тенк у СФР Југославији.
^ абMarijan, Davor (31. 12. 2003). „“Jedinstvo” – Posljednji ustroj JNA”. Polemos : časopis za interdisciplinarna istraživanja rata i mira (на језику: хрватски). VI (11—12): 11—47. ISSN1331-5595. Приступљено 11. 12. 2024.
_Turanj.jpg)
