|
Корпус народне одбране Југославије
Корпус народне одбране Југославије (мкд. Корпус на народна одбрана Југославија, словен. Korpus narodne obrambe Jugoslavije) је био посебна јединица Народноослободилачке војске Југославије, која се бавила безбедношћу и заштитом на ослобођеним територијама. Формиран је 15. августа 1944. одлуком Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ). Био је потчињен поверенику за народну одбрану НКОЈ-а, маршалу Јосипу Брозу Титу, који је њиме руководио преко начелника Одељења за заштиту народа (ОЗН) Александра Ранковића Марка.[1][2] Први командант Корпуса народне одбране био је Јован Вукотић, а политички комесар Владо Јанић Цапо, народни хероји. Непосредно пред формирање Корпуса народне одбране Југославије, у јулу 1944, на територији Југославије, око 5.000 бораца се налазило у јединицама народне одбране, које су се бавиле безбедношћу на ослобођеним територијама. На крају рата, маја 1945. године, КНОЈ је у свом саставу имао осам дивизија. Основни задаци КНОЈ-а су били чишћење ослобођене територије од свих врста непријатеља, помоћ Народноослободилачким одборима у организовању живота на слободној територији и обезбеђење граница Југославије, по мери њеног ослобођења. После завршетка рата, КНОЈ је у сарадњи са другим органима, био основни фактор за безбедност граница земље и уништење преосталих непријатељских јединица. Корпус народне одбране Југославије расформиран је јануара 1953, а његове надлежности су преузеле — Граничне јединице Југословенске народне армије и Народна милиција.[1][2] ИсторијатСтварање органа безбедностиНа самом почетку Народноослободилачке борбе, у лето 1941. године, појавила се потреба за стварањем јаке и ефикасне службе безбедности, која би се на ослобођеној територији бавила — борбом против квислинга и петоколонаша, заштитом органа народне власти и војнопозадинских установа. Ове задатке су на почетку устанка обављале — партијске организације КПЈ, штабови партизанских одреда и органи народне власти. О реду и безбедности на ослобођеној територији, тада су, бринули: партизански одреди, команде места, партизанске страже, сеоске страже, народна милиција и народна заштита. Истовремено су стварани судови, који су судили шпијунима, издајницима и осталим непријатељима Народноослободилачког покрета, као и егзекутивни органи, који су извршавали судске пресуде. У овом периоду Народноослободилачког рата, у разним крајевима Југославије, стваране су другачије службе, од којих се посебно издвојила Служба обавештавања и безбедности (словен. Varnostnoobaveščevalna služba; скраћено ВОС), која је формирана августа 1941. године у Словенији. Она је обухватала обавештајну службу и службу безбедности. Стварање јединица безбедности Врховни штаб НОП и ДВЈ је 6. маја 1942. године, издао упутство да се у штабовима бригада и партизанских одреда одаберу одговарајући кадрови, претежно чланови Комунистичке партије Југославије, који ће бити одговорни за обавештајну службу у својој јединици и на терену. У току 1942. године при Врховном штабу су формирани — Обавештајни одсек, са секцијом за обавештавање и секцијом за контрашпијунажу и Комисија за борбу против пете колоне. Врховни штаб НОВ и ПОЈ је 27. новембра 1942. године издао Упутство за организацију јединствене обавештајне службе у оперативним јединицама, на ослобођеној и неослобођеној територији. Септембра 1943. године при Врховном штабу НОВ и ПОЈ формиран је Одсек за заштиту народа, који је 13. маја 1944. године прерастао у Одељење за заштиту народа (ОЗН) — орган у надлежности Повереништва за народну одбрану НКОЈ-а. Ова организација се временом све више оријентисала на борбу против непријатељских шпијуна и на сузбијање петоколонашке делатности. У Хрватској је Главни штаб НОВ и ПО Хрватске почетком јуна 1943. године, у селу Црној Власти, формирао Први батаљон ППК (против пете колоне), а нешто касније је на Банији формиран још један овакав батаљон. У првој половини 1944. године образовано је још пет батаљона ППК, од којих је 16. јуна 1944. године формирана Прва бригада ОЗНЕ. У току августа 1944. године формирана је дивизија са још четири бригаде. Ова дивизија је касније постала Прва хрватска дивизија народне одбране.  У Словенији је фебруара 1944. године, Служба обавештавања и безбедности (словен. Varnostnoobaveščevalna služba) прерасла у Војску државне безбедности (словен. Vojska državne varnosti) (скраћено ВДВ), а она је маја 1944. године постала ОЗН Словеније. Од јединица Војске државне варности, састава три бригаде и специјални батаљон, формирана је 3. децембра 1944. године Друга словеначка дивизија народне одбране. Крајем 1943. и почетком 1944. године године у Босни и Херцеговини формиране су чете и одреди народне одбране, које су се налазиле под непосредним руководством Одсека за заштиту народа Врховног штаба. Од тих јединица су у другој половини 1944. године формиране бригаде, а децембра 1944. године Трећа босанско-херцеговачка дивизија народне одбране. У Црној Гори је средином 1944. године формирана једна бригада народне одбране. У Македонији, Србији, Војводини и Косову и Метохији, после стварања слободне територије, почев од средине 1944. године формиране су од батаљона ОЗН-е, партизанских стража и преименованих јединица НОВЈ формације КНОЈ-а. Активност јединица КНОЈ-аАктивношћу КНОЈ-а руководио је повереник за народну одбрану начелника Озне. У свим републикама и покрајинама формирају се дивизије. Јединице су биле размештене по терену, зависно од потреба безбедности. У извршавању задатака, команде и штабови КНОЈ-а су најтешње сарађивали са органима Озне. Одлуком врховног команданта оружаних снага ФНРЈ маршала Тита, јануара 1953. године КНОЈ је укинут. Његове задатке на границама преузеле су Граничне јединице ЈНА, а на унутрашњем сектору безбедности Народна милиција. Јединице КНОЈ-аКорпус народне одбрне Југославије имао је у свом саставу на крају рата имао седам дивизија (хрватска, словеначка, босанскохерцеговачка, београдска, српска, војвођанска и македонска) и једну самосталну бригаду (црногорску). После завршетка рата, крајем августа 1945. године, Хрватска дивизија народне одбране је подељена на две дивизије, тако да је од дела њених снага формирана Загребачка дивизија народне одбране (касније преименована у Девету загребачку дивизију). Од јединица из Црне Горе, Санџака и Косова и Метохија, формирана је, крајем септембра 1945. године, Црногорска дивизија народне одбране (касније преименована у Шесту црногорску дивизију). 
Референце
Литература
|
||||||||||||||||
.svg)
