|
Кула ГалатаКула Галата је чувени симбол старог Цариграда и његове ђеновљанске четврти Галате. Смештена је на врху брда северно од Златног рога пружајући поглед над градом и целокупном околином.[1][2]  Имена
ПрошлостКула је подигнута 528. године за време Јустинијана I као Велики Бастион, али бива уништена током четвртог крсташког похода. Када су се Ђеновљани населили у Пери, обновили су кулу 1348. године назвавши је Христов торањ. Она је чинила врх спољашњег бедема ђеновљанског насеља. У 17. веку је са ње уз помоћ вештачких крила летео Хезарфен Челебија, поставши један од првих људи који су летели. Изглед кулеКула, кружне основе, је смештена на самом врху брда које се уздиже над спојем Златног рога и Босфора и у потпуности доминира над целим крајем. Висока је 61 m, односно 140 м. н. в., док јој је пречник 8.95 m од чега 3.75 m отпада на дебљину зида. Око највишег спрата смештена је уска терасица (око 0,6 m), док се сама кула завршава купастим кровом на чијем врху је смештен стуб за барјак. Кула Галата данасКула је обновљена 1990. године од када је отворена за посетиоце, док су на њеним највишим спратовима смештени кафић и ресторан са ноћним клубом. Око ње се налази мали трг у чијем склопу се налазе остаци спољашњих бедема негдашњег ђеновљанског насеља. Види јошРеференце
Спољашње везе
|
||||||
