Гунг је на свом првом Светском првенству у Осаки 2007. била седма. На Олимпијским играма 2008. завршила је као пета, али је касније добила бронзану медаљу након што су двема бацачицама одузете медаље због допинг прекршаја.
Освојила је бронзану медаљу на Светском првенству 2009. у Берлину са личним рекордом од 19,89 метара.[2] Гунг је заврешиула као четврта на Олимпијским играма у Лондону 2012., али је ретроактивно добила бронзану медаљу након што је победница Нађеја Астапчук дисквалификована због позитивног налаза допинг теста.[3] 20. августа 2016, МОК је објавио да је Јевгенија Колодко, првобитна освајачица сребрне медаље, такође пала на антидопинг тесту, те да је Гунг због тога додељена сребрна медаља.[4]
2021. освојила је златну медаљу на одложеним Олимпијским играма 2020. у Токију. Бацила је у финалу лични рекорд од 20,58 м,[5] чиме је постала прва кинеска атлетичарка која је постала олимпијски првак у било којој дисциплини и прва атлетичарка из Азије која је освојила златну олимпијску медаљу у бацању кугле за жене.[6]
Освајачице медаља на Светском првенству у Јуџину 2022. Лиђао Гонг (лево), Чејс Или и Џесика Шилдер (десно).
На Светском првенству 2023. Гунг је освојила бронзану медаљу. Ово је била осма светска медаља за Лиђао, чиме је оборила рекорд Езекијела Кембоија за највише медаља једног такмичара (било мушког или женског) на Светским првенствима у атлетици.[1]
2024. Гунг је на Олимпијским играма 2024. у финалу завршила као пета са даљином од 19,27 метара. На пет Олимпијских игара Гунг је освојила по једно прво, друго, треће, четврто и пето место.
^„Athletics - Final Results”. Tokyo Olympics Official Website. 2021-08-01. Архивирано из оригинала 2. 8. 2021. г. Приступљено 1. 8. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
