Луминесценција

Луминесценција (од латинске речи lumen, luminis = светлост) представља појаву хладног зрачења светлости (фотона). Ове појаве не настају повишењем температуре, него од више другачијих узрока, те тако постоји више врста луминесценција.^[1] Овај облик зрачења се разликује од топлотног зрачења по начину настајања, својствима и времену трајања.

Термин хладна није сасвим оправдан. Он се користи зато што енергија којом се подстиче (изазива) луминесценција не потиче од претварања топлотне енергије у светлосну, већ од другог облика енергије. Луминесцентна светлост не подлеже законима топлотног зрачења. Та светлост се може јавити врло интензивно и на ниским температурама и у свим агрегатним стањима.

Хемијска луминесценција је директна трансформација хемијске енергије у енергију зрачења, без ослобођења топлоте. Светлуцање фосфора, светлуцање свитаца и фосфоресценција која се понекад јавља при труљењу и распадању дрвета или при саламурењу харинга, представља ове феномене.

• Фотолуминисценција
• Катодолуминесценција
• Биолуминесценција (производи се у живим организмима )
• Хемолуминесценција (настаје у хемијским реакцијама )
• Кристалолуминесценција (настаје у процесу кристализације )
• Тритолуминецсценција (настаје дејством механичке енергија )
• Електролуминесценција
• Термолуминесценција
• Сонолуминисценција

Луминесценција на Викимедијиној остави.

• Флуоресцентне луминесценције - тренутне
• Фосфоресцентне луминесценције - појаве са дужим временским трајањем

1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 72. ISBN 86-331-2116-6.