Маглај

Маглај
Маглај;
	Маглај
	Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Зеничко-добојски кантон
Општина	Маглај
Становништво
— 2013.	6.099
Географске карактеристике
Координате	44° 32′ 53″ С; 18° 05′ 56″ И / 44.54802° С; 18.09898° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	192 m
	Маглај Маглај на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	74250
Позивни број	032
Веб-сајт	www.maglaj.ba

Маглај је градско насеље и сједиште општине Маглај, једна од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њему је према попису становништва из 2013. године живело 6.099 становника, а у целој општини 23.146.

Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира „Натрон“, али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.

Историја

Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Маглај је 2008. године обележио 600 година од првог помињања у писаним документима.

У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана тврђава, Јусуф — пашина џамија Куршумлија, Фазли — пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и конак који је реновиран 1999. године, и црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године).

Између два светска рата град је економски опадао, за муслимане и православце у околини је речено да живе у слози, да једни другима помажу у градњи храмова, али да "варошани покушавају да распире мржњу".^[1]

Други свјетски рат

Из Маглаја су 27. августа 1941. године похапшени сви Срби који су се нашли у месту, одведени у оближње село Рјечица и ту на најсвирепији начин поубијани. Тада је страдало око 300 Срба.^[2]

У срезу маглајском „села Ошве, Крсно Поље, Српска Ријечица и Трбук, потпуно су уништена, куће попаљене и имовина опљачкана.^[3]

Рат у Босни и Херцеговини

За време грађанског рата у БиХ 1992—1995, Маглај је претрпео доста штете.

Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Маглај је имала 43.388 становника, распоређених у 56 насељених места.

Насељено место Маглај, национални састав

Састав становништва – насеље Маглај
	2013.^[4]	1991.	1981.^[5]	1971.^[6]
Укупно	6 099 (100,0%)	7 957 (100,0%)	6 913 (100,0%)	5 952 (100,0%)
Бошњаци	5 522 (90,54%)	4 292 (53,94%)¹	3 422 (49,50%)¹	3 421 (57,48%)¹
Босанци	152 (2,492%)	–	–	–
Срби	142 (2,328%)	1 975 (24,82%)	1 585 (22,93%)	1 593 (26,76%)
Хрвати	123 (2,017%)	446 (5,605%)	416 (6,018%)	582 (9,778%)
Неизјашњени	60 (0,984%)	–	–	–
Босанци и Херцеговци	41 (0,672%)	–	–	–
Остали	24 (0,394%)	218 (2,740%)	30 (0,434%)	112 (1,882%)
Муслимани	14 (0,230%)	–	–	–
Албанци	8 (0,131%)	–	15 (0,217%)	10 (0,168%)
Југословени	3 (0,049%)	1 026 (12,89%)	1 419 (20,53%)	197 (3,310%)
Словенци	3 (0,049%)	–	11 (0,159%)	22 (0,370%)
Турци	3 (0,049%)	–	–	–
Украјинци	2 (0,033%)	–	–	–
Македонци	1 (0,016%)	–	1 (0,014%)	1 (0,017%)
Православци	1 (0,016%)	–	–	–
Црногорци	–	–	14 (0,203%)	14 (0,235%)

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познате личности

Едхем Мулабдић, књижевник
Шемса Суљаковић, певачица
Бахрудин Ченгић, редитељ
Џевад Галијашевић, политички аналитичар

Види још

Црква Светог Илије пророка у Маглају

Референце

^ "Политика", 27. септембар 1936.
^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)
^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја
^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

Спољашње везе

[1] "Политика", 27. септембар 1936.

[2] Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)

[3] Алекса Јовановић, трговац из Маглаја

[popis2013-4] „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.

[5] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

[6] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]