Магнус V Ерлингсон

Магнус V Ерлингсон
Магнус V Ерлингсон
Лични подаци
Датум рођења	1156.
Место рођења	Етне, Норвешка
Датум смрти	15. јун 1184.(1184-06-15) (27/28 год.)
Место смрти	Фимреите, Норвешка
Гроб	Берген
Породица
Супружник	Estrid Bjørnsdotter
Родитељи	Erling Skakke Kristin Sigurdsdatter
Династија	Лепокоси
Краљ Норвешке
Период	1161. - 1184.
Претходник	Инге I Грбави
Наследник	Свере Сигурдсон

Магнус V Ерлингсон (норв. Magnús Erlingsson; 1156, Етне - 1184, Фимреите) је био норвешки краљ (1161 - 1184).

Био је сестрић норвешког краља Магнуса IV Слепог.

Његова владавина била је испуњена ратовима, најчешће против Шведске и Данске, као и бунама. На унутрашњем плану ово раздобље обележио је успон земљопоседничког племства до владајућег положаја ^[1].

Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Норвешка власт је у Ирској била ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе ^[2].

Црква је искористила борбу која је избила међу претендентима, међу којима је био и Магнус, да би повећала своје поседе и ојачала свој утицај ^[3]. Црква је потчинила свом утицају избор краља, почела да купи десетак од читавог становништва, стекла потпуну независност од краљевске власти у питању постављања лица на црквене положаје. У савезу са аристократијом она је тежила да потчини себи сељаштво ^[4].

Свемоћ вишег свештенства и аристократије, који су тежили да у Норвешкој заведу чисто феудални поредак, изазвала је устанак ситног племства и сељаштва. Устаници (такозвани биркебејнери) разбили су аристократију упркос помоћи коју су овој пружили Данци. Краљ Магнус који се налазио на челу аристократије био је убијен, а вођа устанка Свере Сигурдсон је 1184. године проглашен за краља ^[4].

Магнус V Ерлингсон на Викимедијиној остави.