Македонска академија наука и уметности

Македонска академија наука и уметности

Македонската академија на науките и уметностите
Лого Македонске академије наука и уметности
Тип	јавна установа која прати и подржава развој науке и уметности
Оснивање	22. фебруара 1967.
Оснивач	Скупштина Републике Македоније
Председник	Љупчо Коцарев
Потпредседник	Живко Попов
Генерални секретар	Изет Зекири
Локација	Скопље,  Северна Македонија
Афилијације	CEN, SEEA
Веб-сајт	www.manu.edu.mk
Зграда МАНУ у Скопљу

Македонска академија наука и уметности (МАНУ; мкд. Македонската академија на науките и уметностите, МАНУ), основана је 23. фебруара 1967. године.^[1] Њен први председник био је Блаже Конески.^[2]Садашњи председник је Љупчо Коцарев.

Чланови МАНУ бирају се сваке три године. Од свог оснивања до данас, МАНУ је имала укупно 154 члана. Од тренутна 74 члана, 41 је редовни члан, а 33 имају статус чланова (спољних) ван радног састава. МАНУ засад има четири почасна члана, а то су Коле Чашуле, Јосип Броз Тито, Едвард Кардељ и Борис Евгенович Патон.

Македонска академија има и пет научних центара:

• Центар за генетско инжењерство и биотехнологију
• Центар за енергетику, информатику и материјале
• Центар за подручну лингвистику
• Центар за лексикографска истраживања
• Центар за стратешка истраживања

Унутар МАНУ функционише пет одела:

• Одел за лингвистичке и литературне науке
• Одел за социјалне науке
• Одел за математичке и технолошке науке
• Одел за биолошке и медицинске науке
• Одел за уметност

• Блаже Конески (1967—1975)
• Михајло Апостолски (1976—1983)
• Јордан Поп Јорданов (1984—1991)
• Ксенте Богоев (1992—1999)
• Ђорђи Евремов (2000 — јун 2001)
• Матеја Матевски (јул 2001 — 2004)
• Цветан Грозданов (јануар 2004 — 2008)
• Георги Старделов (од 2008)

МАНУ је члан CEN (Мрежа академија централне и источне Европе) и SEEA (Академије југоисточне Европе).

МАНУ је до сада објавила око 1.690 научних радова са свих поља наука и уметности.

Македонска академија наука и уметности на Викимедијиној остави.

• Званична страница МАНУ