Манса Муса

Муса I (око 1280. – око 1337), или Манса Муса, био је девети^[1] манса Царства Малија, једне од најмоћнијих исламских западноафричких држава. Понекад су га називали најбогатијом особом у историји, иако је његово богатство немогуће прецизно квантификовати и тешко је упоредити богатство историјских личности. Неки извори процењују његово богатство као еквивалентно 400 милијарди америчких долара, његово стварно богатство је немогуће тачно израчунати.

Владавина

У време Мусиног уздизања на престо, Мали се добрим делом састојао од територије некадашње империје Гане коју је Мали освојио. Царство се састојало од земље која је сада део Гвинеје, Сенегала, Мауританије, Гамбије и модерне државе Мали.

Муса је проширио границе Малијског царства, посебно укључивши градове Гао и Тимбукту у своју територију. Тражио је ближе везе са остатком муслиманског света, посебно са Мамелучким султанатом. Он је ангажовао научнике из ширег муслиманског света да путују у Мали, као што је андалузијски песник Абу Исхак ал-Сахили.

Правио је велики број џамија у држави и фокусирао се на стандард живота у Малију.

Током свог хаџилука у Меку 1324-1325. године, Муса је у тој мери трошио своје огромне залихе злата и даривао га сиромашнима да је изазвао дуготрајну инфлацију и пад вредности злата широм Африке.^[2]

Референце

^ Levtzion 1963, стр. 353
^ „Four People Who Single-handedly Caused Economic Crises”. SmartAsset (на језику: енглески). 2018-06-11. Приступљено 2022-03-02.

Литература

Al-Umari, Masalik al-Absar fi Mamalik al-Amsar , translated in Levtzion & Hopkins 2000
Ibn Khaldun, Kitāb al-ʿIbar wa-dīwān al-mubtadaʾ wa-l-khabar fī ayyām al-ʿarab wa-ʾl-ʿajam wa-ʾl-barbar , translated in Levtzion & Hopkins 2000
Ibn Battuta; Ibn Juzayy, Tuḥfat an-Nuẓẓār fī Gharāʾib al-Amṣār wa ʿAjāʾib al-Asfār , translated in Levtzion & Hopkins 2000 and Hamdun & King 2009
al-Sadi, Taʾrīkh al-Sūdān , translated in Hunwick 1999
Bell, Nawal Morcos (1972), „The age of Mansa Musa of Mali: Problems in succession and chronology”, International Journal of African Historical Studies, 5 (2): 221—234, JSTOR 217515, doi:10.2307/217515
Bühnen, Stephan (1994). „In Quest of Susu”. History in Africa. 21: 1—47. ISSN 0361-5413. doi:10.2307/3171880.
Canós-Donnay, Sirio (2019-02-25). „The Empire of Mali”. Oxford Research Encyclopedia of African History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-027773-4.
Conrad, David C. (1992). „Searching for History in The Sunjata Epic: The Case of Fakoli”. History in Africa. 19: 147—200. ISSN 0361-5413. JSTOR 3171998. doi:10.2307/3171998. eISSN 1558-2744.
Cissoko, S. M. (1969), „Quel est le nom du plus grand empereur du Mali: Kankan Moussa ou Kankou Moussa”, Notes Africaines, 124: 113—114
Davidson, Jacob (2015-07-29). „How to compare fortunes across history”. Time. Архивирано из оригинала 2015-08-08. г.
Davidson, Jacob (2015-07-30). „The 10 Richest People of All Time”. Time. Архивирано из оригинала 24. 8. 2015. г.
De Villiers, Marq; Hirtle, Sheila (2007). Timbuktu: Sahara's fabled city of gold. New York: Walker and Company.
Gomez, Michael A. (2018). African Dominion: A New History of Empire in Early and Medieval West Africa. Princeton University Press. ISBN 9780691196824.
Goodwin, A. J .H. (1957), „The Medieval Empire of Ghana”, South African Archaeological Bulletin, 12 (47): 108—112, JSTOR 3886971, doi:10.2307/3886971
Hamdun, Said; King, Noël Q. (2009) [1975], Ibn Battuta in Black Africa, Princeton: Markus Wiener, ISBN 1-55876-336-8
Hunwick, John O. (1999), Timbuktu and the Songhay Empire: Al-Sadi's Tarikh al-Sudan down to 1613 and other contemporary documents, Leiden: Brill, ISBN 90-04-11207-3 .
Jansen, Jan (1998). „Hot Issues: The 1997 Kamabolon Ceremony in Kangaba (Mali)”. The International Journal of African Historical Studies. 31 (2): 253—278. JSTOR 221083. doi:10.2307/221083. hdl:1887/2774 .
Levtzion, Nehemia (1963), „The thirteenth- and fourteenth-century kings of Mali”, Journal of African History, 4 (3): 341—353, JSTOR 180027, doi:10.1017/s002185370000428x .
Levtzion, Nehemia (1973), Ancient Ghana and Mali, London: Methuen, ISBN 0-8419-0431-6 .
Levtzion, Nehemia; Hopkins, John F. P., ур. (2000), Corpus of Early Arabic Sources for West Africa, New York, NY: Marcus Weiner Press, ISBN 1-55876-241-8 .
MacBrair, R. Maxwell (1873), A Grammar of the Mandingo Language: With Vocabularies, London: John Mason
Mendoza, Ruben G. (2001). „West African empires. Dates: 400–1591 C. E.”. Ур.: Powell, John. Weapons & Warfare. 1. Ancient and Medieval Weapons and Warfare to 1500. Salem Press. стр. 291—295. ISBN 1-58765-000-2.
Mohamud, Naima (2019-03-10). „Is Mansa Musa the richest man who ever lived?”. BBC News. Архивирано из оригинала 2019-03-10. г.
Niane, Djibril Tamsir (1959). „Recherches sur l'Empire du Mali au Moyen Age”. Recherches Africaines (на језику: French). Архивирано из оригинала 19. 05. 2007. г. Приступљено 29. 01. 2022.
Niane, D. T. (1984). „Mali and the second Mandingo expansion”. Ур.: Niane, D. T. Africa from the Twelfth to the Sixteenth Century. General history of Africa. 4. стр. 117—171.
Sapong, Nana Yaw B. (2016-01-11). „Mali Empire”. Ур.: Dalziel, Nigel; MacKenzie, John M. The Encyclopedia of Empire. Oxford, UK: John Wiley & Sons, Ltd. стр. 1—5. ISBN 978-1-118-45507-4. doi:10.1002/9781118455074.wbeoe141.
Thornton, John K. (2012-09-10). A Cultural History of the Atlantic World, 1250–1820. Cambridge University Press. ISBN 978-0521727341.

Спољашње везе

[1] Levtzion 1963, стр. 353

[2] „Four People Who Single-handedly Caused Economic Crises”. SmartAsset (на језику: енглески). 2018-06-11. Приступљено 2022-03-02.

[1]

[2]

Манса Муса

Владавина

Референце

Литература

Спољашње везе

Portal di Ensiklopedia Dunia