|
Марти (филм)
Марти (енгл. Marty) је амерички љубавни драмски филм из 1955. године, режисера Делберта Мана у свом редитељском дебију. Сценарио је написао Педи Чајефски, проширивши своју истоимену теле-представу из 1953. године, која је емитована као део серије The Philco Television Playhouse и у којој је главну улогу играо Род Стајгер.[4][5] У филму главне улоге тумаче Ернест Боргнајн и Бетси Блер. Осим што је освојио Оскара за најбољи филм, филм је доживео међународни успех, поставши четврти амерички филм који је освојио Златну палму. Марти, Изгубљени викенд (1945) и Паразит (2019) су једина три филма која су освојила главне награде обе организације. Године 1994. Марти је проглашен „културолошки, историјски или естетски значајним” и изабран за чување у Националном регистру филмова Конгресне библиотеке.[6] РадњаМарти Пилети је италијанско-амерички месар који живи у Бронксу са својом мајком. Неожењен са 34 године, добродушни, али друштвено неспретни Марти суочава се са сталним притисцима породице и пријатеља да се ожени, јер истичу да су сва његова браћа и сестре већ у браку, а већина има децу. Иако се не противи браку, али обесхрабрен недостатком перспективе, Марти се невољно помирио са животом нежење. Након што га је мајка натерала да оде у плесну дворану Стардаст једне суботе увече, Марти се упознаје са Кларом, наставницом природне науке у средњој школи „Бенџамин Френклин”, коју види како тихо плаче након што ју је пратилац, са којим је била на састанку на слепо, бездушно напустио у плесној дворани. Заједно проводе вече плешући, шетајући прометним улицама и разговарајући у ресторану. Марти нестрпљиво износи своју животну причу и амбиције, и они се међусобно охрабрују. Одводи Клару својој кући и они неспретно изражавају међусобну привлачност, непосредно пре него што се његова мајка врати. Марти је отпрати до куће, обећавајући да ће је назвати у 2:30 следећег поподнева, после мисе. Пресрећан на повратку кући, удара у знак аутобуске станице и трчи између аутомобила на улици, тражећи такси. У међувремену, Мартијева тетка Кетрин се сели да живи са Мартијем и његовом мајком. Она упозорава његову мајку да ће се Марти ускоро оженити и одбацити је. У страху да би Мартијева веза могла да доведе до њеног самотничког живота, његова мајка омаловажава Клару. Мартијеви пријатељи, са прикривеном дозом зависти, ругају се Клари због њене једноставности и покушавају да га убеде да је заборави и да остане са њима, неожењен, у њиховој младости која бледи. Под притиском својих пријатеља, Марти одлучује да не зове Клару. Те ноћи, поново у истој усамљеној колотечини, Марти схвата да се одриче жене која му се не само свиђа, већ и која га чини срећним. На приговоре својих пријатеља, он јури до телефонске говорнице да позове Клару, која неутешно гледа телевизију са својим родитељима. Када га његов пријатељ пита шта ради, Марти прасне говорећи:
Марти затвара врата телефонске говорнице када се Клара јави на телефон. Улоге
ПродукцијаЗа филм су Естер Минчиоти, Огаста Чоли и Џо Мантел поновили своје улоге из телевизијске продукције. Сценарио је променио име плесне дворане Вејверли у Стардаст. Филм је проширио улогу Кларе и додао подзаплете о Мартијевој каријери, његовој мајци и њеној сестри.[7] Род Стајгер, који је играо Мартија у теле-представи, првобитно је одбио понуду да понови улогу након што су Харолд Хехт и Берт Ланкастер, продуценти филма, захтевали од њега да потпише за више филмова као услов за задржавање улоге.[8] Ернест Боргнајн је преузео главну улогу уместо Стајгера. Снимање филма почело је 7. септембра 1954. у Бронксу и укључило је многе аспекте ове области у филм, као што су Гранд Конкорс, Авенија Артур, Ган Хил Роуд, Вајт Плејнс Роуд, и неколико метроа и железничких линија у Бронксу, укључујући линије Конкорс, Трећа авенија, Вајт Плејнс Роуд и Авенија Џером. Снимање на сету је одржано у студију Samuel Goldwyn 1. новембра 1954. године. Џери Орбак, рођен у Бронксу, дебитовао је на филму у непотписаној улози као гост у балској дворани. Чајефски је имао непотписану камео улогу као Лео. Улогу Кларе у почетку је требало да понови глумица Ненси Марчанд, касније прослављена у серијама Лу Грант и Породица Сопрано, која је тумачила лик у телевизијској верзији. Међутим, глумица Бетси Блер је била заинтересована за улогу и лобирала је за њу. У то време, Блерова, која је била удата за глумца Џина Келија, била је на црној листи због својих симпатија према марксизму и комунизму. Тек кроз лобирање Келија, који је искористио свој статус главне звезде и везе у MGM-у да изврши притисак на United Artists, Блерова је добила улогу. Наводно је Кели запретио да ће се повући из филма Увек је лепо време, ако Блерова не добије улогу Кларе.[9][10] Ман је снимио филм за 16 дана, уз додатна три дана за поновна снимања.[11] ПријемНакон премијере 11. априла 1955. (после чега је уследило широко издање 15. јула), Марти је добио изузетно позитивне критике критичара.[12] Роналд Холовеј из часописа Variety написао је: „Ако је Марти пример врсте материјала који се може прикупити, онда је уредницима студијских прича боље да проводе више времена код куће гледајући телевизију”.[13] Time је описао филм као „диван”.[14] Луела Парсонс је уживала у филму, али је сматрала да вероватно неће бити номинован за Оскара.[15] Са буџетом од 343.000 долара, филм је остварио приход од 3 милиона долара у САД, што га је учинило успешним на благајнама.[16] На сајту Rotten Tomatoes филм има рејтинг одобравања од 96% на основу 77 рецензија, са просечном оценом 8,1/10. Консензус сајта гласи: „Чврсти дијалози сценаристе Педија Чајефског су поткрепљени снажним наступима Ернеста Боргнајна и Бетси Блер у овој привлачној студији о умереним ликовима.”[12] Филм је признат од стране Америчког филмског института на следећим листама:
Награде и номинације
Марти је освојио прву Златну палму икада додељену.[18] Марти, Изгубљени викенд и Паразит су једини филмови икада који су освојили и Оскара за најбољи филм и највишу награду на Филмском фестивалу у Кану (Марти и Паразит су добили Златну палму, која је, почевши од 1955, заменила Гран При као највишу награду).[19][20][21] Референце
Спољашње везе Викицитат има цитате везане за чланак Марти.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
