|
Мира Фурлан
Мира Фурлан (Загреб, ФНРЈ, 7. септембар 1955 — Лос Анђелес, САД, 20. јануар 2021)[1] била је југословенска, хрватска и америчка глумица и певачица, која је живела у Лос Анђелесу. Од 1975. године играла је у многим филмовима и серијама југословенске продукције, од којих су најпознатији били Лепота порока и Отац на службеном путу. У Сједињеним Државама је позната по улози амбасадорке Делен у телевизијској научно фантастичној серији Бабилон 5, као и по улози Данијел Русо у серији Изгубљени.[2] Добитница је две Златне арене на Филмском фестивалу у Пули. Године 2010. објавила је збирку есеја под називом Тотална распродаја. Рани животФурлан је рођена 7. септембра 1955. у интелектуалној и академској породици која је укључивала велики број универзитетских професора у Загребу, НР Хрватска,[3] која је у то време била у саставу Југославије. Рођена је од мајке хрватске Јеврејке Бранке Вајл и оца словеначко-хрватског порекла Ивана Фурлана.[4][5] Као дете, Фурлан је био опседнута америчком рокенрол музиком.[6] За глуму се заинтересовала још као тинејџерка.[6] Фурлан је дипломирала на Академији драмске уметности у Загребу и имала је универзитетску диплому у позоришту.[5] Истовремено је похађала часове језика на факултету у Загребу, течно говорила енглески, немачки и француски.[5] КаријераКао чланица Хрватског народног казалишта играла у многим филмовима. Један од њих је био и Отац на службеном путу (1985) Емира Кустурице, који је освојио Златну палму на Канском филмском фестивалу.[7] Осамдесетих година кратко је наступала за рок-бенд La Cinema.[8] Запамћене су улоге у филмовима Киклоп (1982) Антуна Врдољака, У раљама живота (1984) и За срећу је потребно троје (1986) Рајка Грлића и у филму Лепота порока (1986) Живка Николића. Крајем 1991. године Мира Фурлан и њен супруг емигрирали су из СФРЈ како би избегли политичке притиске и етничке тензије који су их пратили због кризе у којој се бивша држава налазила. Године 2002. вратила се после 11 година у Хрватску да би играла главну улогу у представи Радета Шербеџије. Супруг јој је филмски редитељ Горан Гајић који је, између осталог, режирао и Софоклову Антигону. Режирао је и епизоду Бабилона 5 у којој је Фурланова глумила. У задње време глумила је и у српским филмовима и серијама (Диши дубоко, Турнеја и Вратиће се роде). У Лос Анђелесу снимила је музички албум „Songs From Movies That Have Never Been Made“ (Песме из филмова који никад нису снимљени). Играла је лик Данијеле Русо у АБЦ-овој телевизијској серији Изгубљени.[9] Повремено је писала колумну у сплитском магазину Ферал трибјун и током 2020.године за портал Нова С.[10] Приватни живот.jpg) Била је удата за режисера Горана Гајића, који је Србин, за ког се удала 1998. године. Имала је једно дете.[11] Фурлан је била активна у југословенском феминистичком покрету 1980-их.[12] Два пута месечно током касних 1980-их, Фурлан је путовала на посао у трајању од три сата између Загреба и Београда, где је био њен муж, да би глумила у позоришним представама у оба града.[13] Након што је почео хрватски рат за независност 1991. године, отпуштена је у ХНК јер је одбила да напусти глуму у београдској позоришној продукцији.[13] Јавна кампања клеветања која је уследила окренула је њене колеге и пријатеље против ње док је на своју секретарицу добијала претеће поруке.[13] Фурлан је у то име написала јавно писмо у којем је изразила своје дубоко разочарење због понашања својих суграђана и колега и претњи националиста упућених њој.[14] Пар је коначно отишао у новембру 1991. с оним што су могли да понесу и преселио се у Њујорк.[13] Болест и смртФурлан је умрла 20. јануара 2021. у свом дому у Лос Анђелесу. Имала је 65 година и патила је од компликација вируса Западног Нила.[15] Након њене смрти, позоришни редитељ ХНК Ивица Буљан упутио је извињење у име позоришта због третмана Фурлан почетком 90-их.[16] Недељу дана касније, хрватски недељник Глобус издао је још једно извињење због објављивања три фељтона који су нападали глумицу 1992. године и који су имали кључну улогу у јавној кампањи клевете.[17] Постхумно је њен супруг објавио књигу коју је писала пред смрт „Воли ме више од свега на свијету”.[18] ФилмографијаНаграде и признања
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
