|
Михаљ Кертес
Михаљ Кертес — Браца, Брацика (мађ. Kertész Mihály; Бачка Паланка, 29. август 1947 — Београд, 29. децембар 2022) био је српски и југословенски политичар и државни функционер. Кертес је етнички Мађар из Бачке. Био је један од блиских сарадника и повереника Слободана Милошевића, током 1990-их. Као дугогодишњи директор Савезне Управе царина Савезне Републике Југославије, Кертес је обезбеђивао логистичку и финансијску подршку за разне тајне операције тадашњег режима. Током прве деценије 21. века, након петог октобра, Кертес је оптуживан или је био сведок у неколико суђења.[1][2] БиографијаКертес је рођен у Бачкој Паланци од оца Михаља, кројача, и мајке Олге, домаћице.[3] Завршио је основну и средњу школу, као и вишу „Школу за Управљање“, смер социјални рад, у родном граду. Почео је да ради као социјални радник у градској администрацији, постао члан Савеза комуниста Југославије у 1974. На локалном нивоу је напредовао до позиције секретара градског комитета Савеза Комуниста, за кога је постављен 1986. године.[4][5][6] Током трансформације комунистичке партије у Социјалистичку партију Србије, Кертес је постао поборник Милошевићеве политике. УспонКертесов успон у високу политику је почео током Антибирократске револуције, устанка против „старог режима“ и подржавајући Милошевићеву политику - започео протесте у Бачкој Паланци и водио протестанте до Новог Сада. Догађај, познат као „Јогурт револуција“, је довео до оставке покрајинског вођства и постављања вођства оданог Милошевићу. Његова изјава „Зашто се ви као Срби плашите Србије, кад се ја као Мађар не плашим?“, га је посебно прославила.[7] Захваљујући тој улози, убрзо је постао члан председништва, и 1990. је изабран за посланика парламента, и то као посланик из Гроцке - београдског приградског насеља где никада није живео-под врло сумњивим околностима.[5] Након тога је постављен на чело Службе државне безбедности Савезног министарства унутрашњих послова и за помоћника федералног министра унутрашњих послова Петра Грачанина.[5] Тадашњи премијер Милан Панић га је отерао након инцидента на Лондонској конференцији, када је откривено да је наговорио Владислава Јовановића да носи прислушкивач, да би он могао да прислушкује конференцију.[8] Повезан је са формирањем паравојних формација у Хрватској и Босни и Херцеговини 1992. и 1993.[9] Највиша функција током Кертесове каријере била је позиција директора Савезне Управе царина, на коју је постављен 1993, и коју је држао до 2000. Та позиција му је омогућавала да наметне какву год таксу је хтео на увоз и извоз роба, а функција царина је била пуњење државног буџета из сенке. Царине су биле финансијски извор широке лепезе операција, од прања новца у иностраним офшор банкама, до пуњења џепова приватних бизнисмена.[9] Током своје „владавине“, био је човјек коме је Милошевић неограничено вјеровао, а проглашаван је и богом царине.[8] Корупција, непотизам, кријумчарење и изнуђивање новца су ступили на снагу у царинској служби. Санкције УН-а наметнуте држави су значиле претварање високопрофитног промета роба, посебно дуванских и нафтних производа, у шверц, који је постао привилегија уског круга људи. Једна од особа који су енормно профитирале од такве ситуације је био и Милошевићев син Марко који је имао суштински монопол над увозом цигарета фирме Филип Морис у Југославију.[9] Са своје позиције, Кертес је делио огроман број поклона, углавном возила и луксузне робе, и то неразвијеним селима, разним локалним и државним представницима, те разним припадницима специјалне полиције, војске и паравојних формација.[9] Током своје политичке каријере, био је човек неограничене власти у свом родном граду Бачкој Паланци. Од укупно 2.300 запослених у Савезној Управи царина током његовог мандата око 800 је било из његовог родног града.[9] ПадНакон збацивања Милошевића 5. октобра 2000, активисти Демократске опозиције Србије су провалили у централу Управе царина, затекавши Кертеса и сараднике како уништавају документацију. Од ствари нађених у згради су и САД 1,3 милиона (у разним валутама), 18 фунти дроге, око 50 комада оружја, и 10 блиндираних лимузина. Након кратког притвора, Кертесу је дозвољено да напусти зграду, али је након тога против њега поднето више оптужница.[9] Након два поновљена суђења, у фебруару 2007, Кертес је осуђен на 2,5 године затвора због обезбеђења возила убицама опозиционих политичара у атентату на Ибарској магистрали 1999. године.[10] У септембру 2007. је оптужен за злоупотребу положаја и проневеру. Између осталог, тужилаштво је теретило групу која се састојала од Слободана Милошевића, Јована Зебића и Николу Шаиновића за пренос 38 милиона немачких марака на кипарске банке,[11] где им се губи траг. Само се Кертесу суди, јер су Милошевић и Зебић умрли, а Шаиновићу се тренутно суди у Међународном суду за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије у Хагу.[12] Био је под истрагом у случају „дуванске мафије“, повезаном са шверцом цигарета у 1990-им. Међу главнооптуженима су Марко Милошевић, Мира Марковић и Станко Суботић.[13] Умро је 29. децембара 2022. године.[14] Извори
Литература
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
,_Flag_of_Serbia_(1947%E2%80%931992).svg){kind=small}
