Мишић затезач меког непца (лат. musculus tensor veli palatini) је парни мишић главе, локализован медијално од унутрашњег криластог мишића.^[1][2][3]

Припаја се у чунастој јами птеригоидног наставка клинасте кости и хрскавичавом делу слушне трубе. Мишићна влакна постепено прелазе у тетиву, која се спушта наниже и унапред до тзв. птеригоидне куке (лат. hamulus pterygoideus), савија се око њене спољашње стране под правим углом и улази у меко непце. Завршни део тетиве се спаја са аналогном структуром истоименог мишића супротне стране и образује непчану апонеурозу (фиброзни скелет меког непца). Њен предњи крај се припаја на задњу ивицу коштаног непца, а задњи крај прелази у везивно ткиво. ^[4]

Инервација мишића затезача меког непца потиче од истоимених грана доњовиличног живца. Основна улога мишића се огледа у затезању и спуштању поменуте апонеурозе и отварању слушне трубе. Истовременом контракцијом са мишићем подизачем, он подиже задњи део меког непца.

• Даринка Станишић-Синобад (2001). Основи гнатологије. Београд: БМГ. ISBN 978-86-7330-139-6. COBISS-ID 94080780. 
• Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
• Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.