|
Мишна
 Мишна (хебр. משנה) је прва важнија писана редакција јеврејске усмене традиције познате као „Усмена Тора” и прво важније дело рабинског јудаизма. Редакцију је извршио Јуда Ханаси око 220. године, у доба када су, према Талмуду, прогони Јевреја и проток времена учинили могућим да детаљи усмене предаје који датирају из фарисејских времена (536. п. н. е. — 70) буду заборављени. Зато се истовремено сматра писаним ауторитетом (закоником) који је подређен једино Танаху као основи за изрицање судова, извор и алат за стварање права, и прва од многих књига које надопуњују Библију. Мишна се такође, назива Схас (акроним за Шиша Седар — „Шест редова”), као референца на својих шест подела. Рабински коментари Мишне у следећа три века су редактирани као Гемара која, заједно са Мишном, чини Талмуд.[1] Мишна одражава расправе које је у периоду од 70. до 200. године водила група рабинских мудраца познатих као Танаим.[2] Мишна подучава усмену предају примерима, представљајући стварне случајеве о којима се пресуђивало, обично уз расправу о бити ствари коју је водио мудри и знаменити рабин темељећи је на халахи, мицвоту и духу наука (Тора). На овај начин се у свакодневну стварност уводи пракса мицвота као што је навођена у Библији, те настоји да покрије све аспекте људског живота и служити као пример будућим пресудама те, што је најважније, демонстрирати прагматичну примену библијских закона, а што се сматрало неопходним у доба када је уништен Други храм. Мишна за себе не тврди да развија нове законе, него да је тек збирка постојећих традиција.[3] Мишна се састоји од шест редова (Седар, једнина седер хебр. סדר), од којих се сваки састоји од 7—12 трактата, а којих укупно има 63, а који су подељени на поглавља, одломке или стихове. Редови и њихове теме су:[4]
Реч Мишна такође може означавати и одломак или стих целог дела, односно најмању јединицу у структури Мишне. Извори
|
||||||||||||||||||||||||||
