Мијат Мијатовић

Мијат Мијатовић
Мијат Мијатовић
Датум рођења	(1887-02-03)3. фебруар 1887.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	25. јун 1937.(1937-06-25) (50 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија

Мијат Мијатовић (Београд, 3. фебруар 1887 — Београд, 25. јун 1937) био је српски адвокат и певач популарне и народне музике.^[1] Матурирао је у Београду и дипломирао на Правном факултету. Радио је прво као судски писар, затим као секретар суда у Министарству правде, до пензије и на крају као адвокат. Овај надалеко познати весељак и певач севдалинки, умро од последица прогресивне склерозе и срчаних тегоба.^[2][3]

Прву плочу је снимио још пре Првог светског рата. Прославио се извођењем песама које су и данас познате:

• Другар ми се жени (1932, уз цигански оркестар Паје Тодоровића),
• Саградићу шајку (1928),
• Дано данче (1928),
• Бацио сам удицу (1927),
• Синоћ сам пио из бокала (1910, уз циганску капелу Јове Јарета) и многе друге.

Један је од првих у свету користио технику наснимавања, на плочи Прошетала Ана Пеливана (1929).

Композитор Станислав Бинички је његова извођења записао у збирци Мијатовке (издање Геце Кона, 1925). Збирка садржи песме:

• Послала ме стара мајка
• Кад сум бил мори Ђурђо
• Разболе се бело доне
• Певнула Јана
• Посла Ванка на вода
• За што Сике, за што
• Циганчица

Претпоставља се да је Мијат Мијатовић снимио преко стотину наслова за различите издавачке куће попут His Master's Voice, Edison Bell Penkala, Gramophone, Concert Gramophone Record, Homocord Electro, Victor и друге.

Списак плоча по издавачима:

• HMV: AM827-AM837, AM1095-AM1099, AM2107-AM2109
• Edison Bell Penkala: Z1124, Z1125, Z1127-Z1129, z1137, z1234, z1235, z1412, z1413, z1654, z1702, z2118-z2122
• Gramophone: 10-12801, 10-12802
• Columbia: D8672, D8674, D8675, D30986-D30988, F1121
• Victor: V-3050, 80511
• Odeon: A192602, A192605, A192624, A192588, A192625, A192685, A192715, A192777
• Homocord Electro: Se 4-0175, Se 4-026

Неки снимци су за сада познати само као преснимци на архивским магнетофонским тракама, тако да је за поједина извођења готово немогуће установити оригиналне бројеве матрица и издаваче плоча, осим уколико се не пронађу идентичне плоче и упореде са преснимцима.

• Станислав Бинички, Мијатовке, Геца Кон, 1925.
• Списак нових српских снимака на стоваришту Јевте Павловића и компанија, Београд, без године издања
• Време, 26. јун 1937.
• Емисија Силуете — Мијатово Златно Грло, Радио-телевизија Београд, аутори Нинослав Миленковић, Божидар Пантић, Михаило Вукобратовић, 1984?
• Емисија Код два бела голуба, Радио Београд 1. програм, ауторка Дубравка Стаменковић, емитовано 2. марта 1990.

• Дигитална Народна библиотека Србије — Музикалије и фонодокументи
• Мијат Мијатовић и Пеција Петровић први пут у тон филму из 1933.
• Фотографија Мијата Мијатовића снимљеног у бањи Мариенбад (Mariánské Lázně), око 1925. године. У руци држи стаклену чашу са сребрним поклопцем и лековитом бањском водом. Сматра се да је управо овако изгледао у време снимања својих најзначајнијих песама. Фотографију можете пронаћи на следећем линку: [1]^{[мртва веза]}