Музеј југословенског ваздухопловства (сада: Музеј ваздухопловства — Београд), један од водећих музеја овог типа у свету, основан је 1957. године, при Команди Ратног ваздухопловства (РВ и ПВО). Од 1989. године смештен је у модерној згради, на београдском аеродрому. 2013, Влада Србије је зграду Музеја прогласила спомеником културе.[1] Музејске збирке, уз које се чува богата пратећа документација и архива из свих периода и области ваздухопловне историје, чине најрепрезентативнију колекцију домаћег и страног цивилног и војног ваздухопловства и представљају значајан извор за свеобухватно сагледавање развоја авијације на нашим просторима од 1911. до данас.
Историјат
Историја музеја почиње 1957. године оснивањем посебног Одељења за историју и Музеј југословенског ваздухопловства при Команди ваздухопловства војске Југославије.[2] Ово одељење, које је убрзо преименовано у Музеј југословенског ваздухопловства, имало је задатак да прикупља, чува, изучава и презентује експонате из свих периода развоја југословенске авијације, од појаве првих идеја о лету у нашим крајевима до савременог доба. Посебна пажња посвећена је најранијим периодима историје националног ваздухопловства, пионирском добу авијације, као и балканским и Првом светском рату.
Након неколико промена локације музеја, који је радио у згради Команде ваздухопловства у Земуну и згради Официрског дома у оквиру Старог аеродрома „Београд” испод Бежанијске косе, крајем 1968. године донета је одлука о изградњи наменске музејске зграде. Између неколико предложених локација нове зграде Музеја ваздухопловства одабран је терен у склопу комплекса аеродрома „Београд” (данас аеродром „Никола Тесла”) и то на десној страни прилазног пута, на удаљености од 200 m од улаза у пристанишну аеродромску зграду. Тиме је остварена идејна повезаност ваздухопловне историје и теорије са праксом и постигнуто значајно обогаћење садржаја јавног комплекса аеродрома. На одабир ове локације утицала је пре свега фреквентност кретања путника као потенцијалних посетилаца музеја, финансијска исплативост изградње, као и музеолошка оправданост заснована на квалитетном прожимању аеродромског амбијента са садржајем и основном наменом објекта.
Архитектура
Музеј ваздухопловства је саграђен у периоду 1969—1989. године у оквиру комплекса аеродрома „Никола Тесла”, према пројекту сарајевског архитекте Ивана Штрауса[3] и конструкторским решењима београдских грађевинских инжењера.[4] Наменски је пројектован за потребе смештања богате и јединствене ваздухопловне збирке. Захваљујући атрактивности локације и архитектонског решења, као и богатству изложбене поставке, одмах по отварању постао је једна од водећих музејских установа у земљи.
Пројектован је и подигнут као грађевина кружне основе, са сутереном, приземљем, мезанином, спратом и галеријом.[5] Подељеност унутрашњег простора на административно-технички и изложбени део јасно је видљива у концепцији објекта. Нижи део грађевине у виду својеврсног постамента, заузимају простори који чине срж музеја и обезбеђују његово пословање, док је простор намењен излагању експоната решен монументално и репрезентативно. Штраусова наклоност ка геометријским скулптуралним формама доведена је до најсажетијег облика — чистог торуса постављеног на повучено кружно постоље. Управо ова торусна форма чини објекат Музеја препознатљивим и јединственим у југословенском стваралаштву овог раздобља. Посебан квалитет објекта произилази из транспарентне стаклене фасаде, која доприноси прожимању музејске поставке и аеродромског комплекса. Изузетни обликовни квалитети и успешно решење функционалних захтева резултовали су грађевином јединствене архитектуре која се сврстава у антологијска остварења југословенске послератне градитељске продукције. Архитекта Штраус је за ово оригинално остварење награђен савезном „Борбином” наградом за најбоље архитектонско остварење у 1989. години.[6] Својим архитектонским вредностима и квалитетним односом са непосредним изграђеним и природним окружењем, у односу на сам аеродромски комплекс и сремску равницу, данас представља истакнути визуелни симбол модерног Београда.
Музејске збирке
У збиркама музеја има преко 200 летелица, од којих посетиоци могу да виде 50 летелица у згради и десетак на платоу око зграде. Неки од експоната налазе се у депоу музеја и чекају на рестаурацију. Међу њима свакако најзначајније место заузима ловациталијанске производње Фијат G-50 који представља једини сачувани примерак на свету.
У музеју се налази и реплика летелице Сарић 1Ивана Сарића, пионира ваздухопловства из Суботице. Он је остварио први лет на тој летелици, сопствене производње, 1910. године.
Од историјског значаја је Олуј 11, то је први наоружани авион, коришћен у српској војсци. Изложен је и први авион произведен у Србији, Физир ФН, у првој фабрици авиона у Србији, Икарус.[7]
Међу авионима властитог развоја и производње, почасно место заузима Г-2 Галеб, први домаћи авион с млазним мотором који је серијски произвођен и коришћен, поред нашег ваздухопловства, и у више ваздухопловстава пријатељских земаља. У време свога увођења у оперативну употребу је добио награду на салону Le Bourget у Паризу, као најбољи авион у својој класи.[7]
Поред авиона властитог развоја и производње, збирка садржи и велики број авиона из Другог светског рата, различитог порекла, из више земаља учесница. Међу њима се налазе Хокер харикен, Спитфајер, Тандерболт, Јак-3, Ил-2 Штурмовик, Месершмит Ме 109 Г-2 и други. Након НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године Музеј ваздухопловства је сакупио значајан број експоната везаних за овај догађај. Најзначајнији међу овим експонатима, су делови америчког тзв. невидљивог бомбардера F-117Ноћни соко и америчког ловца бомбардера F-16 фајтинг фалкон који су оборени дејством ПВО ВЈ.
У Музеју је доступан велики број докумената и текстова о ваздухопловним јединицама и установама.[8] У марту 2017. године су оснивачка права музеја са Београда пребачена на Републику Србију.[9]
^Ирачки авион је ремонтован у Ремонтном заводу Змај у Загребу и при распаду Југославије је прелетео на Аеродром Батајница, у завод Мома Станојловић.[10]
^О архитекти Ивану Штраусу видети: Arhitekt Ivan Štraus 1952/1972, Sarajevo 1974; Nedžat Kurto, Ivan Štraus arhitekta 1962—1986, Sarajevo-Banjaluka, 1986; Неџад Курто, Иван Штраус, Одјек бр. 23, Сарајево 1986; Иван Антић, Говор на отварању изложбе „Иван Штраус” у Галерији САНУ, Београд 1987; Иван Штраус, Архитектура Југославије 1945—1990, Сарајево 1991, 201; Grupa autora, Ivan Štraus, arhitekt: '52-'02, Sarajevo 2002; http://www.sanu.ac.rs/clanstvo/Clan.aspx?arg=1488Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2017), Приступљено 30. 1. 207.
^Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Музеј ваздухопловства у Београду
.jpg)
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
