Навара
Навара (шп. Comunidad Foral de Navarra; баск. Nafarroako Foru Komunitatea) је једнопровинцијска аутономна шпанска заједница на северу Иберијског полуострва. Граничи се на северу са Француском, на истоку са Арагоном, на југу са Риохом и на западу са Баскијом. Састоји се од 272 општине, и има 647.554 становника (2018), од којих отприлике трећина живи у главном граду Памплони. Навара је једнопокрајинална аутономна заједница. Садашња управно-правна организација има за основу Статут аутономије из 1982, који укључује традиционални састав историјски стечених права и слобода (фуерос), призатих и шпанским Уставом из 1978. Навара, као и друге аутономне заједнице, има свој парламент и владу. Здравство, запошљавање, образовање и социјална помоћ, заједно са изградњом станова, урбаним планирањем, политиком заштите животне средине, налазе се у надлежности аутономних институција Наваре. За разлику од других аутономних заједница (осим Баскије), Навара има и аутономију при убирању пореза, иако мора да следи неке смернице које утврђује шпанска влада. Традиционално, Навара је била мала аграрна и слабо развијена регија. Данас је једна од богатијих аутономних заједница с друштвено-економским благостањем, захваљујући прије свега развоју индустрије и услужних делатности у Памплони, главном граду покрајине. Стопа незапослености је међу најнижима у Шпанији (7,41% 2005), а доходак по глави становника међу највишим. Становништво
ЈезициПрема закону из 1986. којим је уређено говорно подручје где баскијски језик има статус службеног језика, Навара је језично подељена на три зоне: баскофону, мешовиту и хиспанофону. У баскофоној и мешовитој зони баскијски има службени статус, заједно са шпанским, док у хиспанофоној зони нема статус службеног језика. Статус службеног језика претпоставља да, између осталог, географски називи буду исписани на баскијском, ка о и гаранцију права грађана да се служе баскијским у комуникацији са јавном управом. Енергетска политикаНавара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до 2010. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У 2006. години, 70% потребне енергије долазило је из еколошких извора[1] (34 ветроелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 MWs, заједно с још неколико мањих. Програм развоја од 2004. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 MWs) и највећу шпански Кастејон (2.44 MWs). Референце
Спољашње везе
|