|
Наташа Нинковић
Наташа Нинковић Шаренац (Требиње, 22. јул 1972) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица. Први велики филм у коме се представила југословенској публици био је филмски класик Три карте за Холивуд из 1993, а прву велику улогу остварила је пет година касније, у ратној драми Спаситељ. Националну популарност стекла је крајем миленијума улогом Рушке у ТВ серији Породично благо, и 2003. у филму Професионалац. Подједнако заступљена на телевизији, на филму и позоришту, успон на домаћој сцени наставила је захваљујући пројектима попут — ТВ серија Рањени орао, Цват липе на Балкану и Сенке над Балканом, а затим и кроз запажене улоге у филмовима Ивкова слава, Стадо, Ајвар и Дара из Јасеновца. Критичари су највише били наклоњени њеној улози Марије у филму Клопка и Наталије у серији Убице мог оца, као и њеним позоришним извођењима Госпођице Иве Андрића и Хеде Габлер Хенрика Ибсена. Наташу Нинковић често сматрају једном од најбољих глумица своје генерације, у прилог чему сведочи њен континуирани ангажман у неким од најуспешнијих телевизијских подухвата, као и Награда „Жанка Стокић”, за изузетан допринос српској уметности. Осим ове награде, чија је најмлађа добитница, за свој уметнички израз добила је и награду „Раша Плаовић”, као и две награде „Царица Теодора”. Детињство у ХерцеговиниНаташа је рођена у Требињу, где је завршила основну и средњу медицинску школу,[1] и данас истиче да је за Херцеговину везују лепе успомене.[2] У емисији Балканском улицом глумица је поделила да је на тај период живота и на те пределе нарочито подсећа песма „Пјеват ћемо шта нам срце зна”, коју изводи босанскохерцеговачка певачица Амира Медуњанин, и то посебно строфа:
Детињство је провела са родитељима — Бранком и Миленом, и са баком која јој је говорила да је мимо свијет, будући да је мала Наташа умела да буде својеглава.[4] Нинковићева каже да јој је детињство било испуњено игром, безбрижношћу, топлином, веселошћу и вољом за животом.[4] Радо говори о великој везаности за мајку, од које је, како каже, увек добијала само бескрајну љубав и апсолутну слободу, без спутавања.[4] Глуму је заволела као осмогодишњакиња, играјући у аматерској представи Црвенкапа.[1] Улоге на телевизији и филму1989—1999: „Спаситељ” и „Породично благо”После завршене средње школе одлази у Београд, где је 1994. године у класи професора Владимира Јевтовића завршила Факултет драмских уметности.[5] Са њом су студирали Нела Михаиловић, Даниела Кузмановић, Данијела Угреновић, Каролина Цимеша, Небојша Глоговац, Војин Ћетковић, Борис Пинговић и Сергеј Трифуновић.[6] Први који је улогу на филму поверио Наташи Нинковић био је Синиша Ковачевић 1989. године, у његовој романтичној драми Најбољи. Са само седамнаест година, и још увек на студијама глуме, Наташа је добила мању улогу конобарице. Четири године касније млада глумица играла је Луцију у великом биоскопском хиту Три карте за Холивуд.[7] Уследиле су три споредне улоге — у серији Мали кућни графити,[8] и у телевизијским филмовима Кнез Михаило[9] и Голубовића апотека.[10] Прву велику улогу глумица је добила 1998. године у антиратној драми Спаситељ, уз Дениса Квејда. Нинковићева је тумачила улогу Вере, младе Српкиње, жртве силовања у заробљеничком кампу. Улога у филму који је продуцирао Оливер Стоун, донела је Наташи награде за најбољу главну глумицу на филмским фестивалима у Сочију, Валенсијену и Нишу. Нинковићева је такође добила и награду „Наиса”, највеће признање „Филмских сусрета у Нишу”, које се најчешће додељује глумцима, и које су од 1970. до 2020. године добиле само четири глумице.[11] Понуду да каријеру настави у Холивуду Нинковићева је одбила.[7] О својој одлуци двадесет година касније глумица је рекла:
Нинковићева се исте године, као Рушка, придружује звезданом ансамблу ТВ серије Породично благо Синише Павића, и стиче комерцијални успех и масовну популарност, будући да је серија емитована и репризирана у неколико земаља бивше Југославије.[13] Њена Рушка Ранковић је правница, заљубљена у Златка Гавриловића (игра га Небојша Глоговац), једног од главних актера ТВ серије. 2000—2009: „Професионалац” и „Клопка”Године 2000. Наташа је играла Лолу у филму Рат уживо, у постави коју су предводили глумци тадашње млађе генерације — Драган Бјелогрлић, Весна Тривалић, Срђан Тодоровић и Дубравка Мијатовић. Следеће године глумила је у данском филму Den Serbiske dansker (Српски Данац), а 2003. уз Бранислава Лечића у драми Професионалац. Улога у Професионалцу донела је Нинковићевој Повељу за најбољу глумицу у споредној улози на „Филмским сусретима у Нишу”,[5] а са 214 хиљада продатих биоскопских карата филм је заузео девето место на листи најгледанијих српских филмова у периоду од 2000. до 2009. године.[14] Осим у Професионалцу, гледаоци су истовремено имали прилику да Наташу гледају и у улози Лоле, у серији М(ј)ешовити брак. Нинковићева је и 2005. године играла у великом биоскопском хиту, трећем најгледанијем филму деценије.[14] Била је то романтична комедија Ивкова слава, у режији Здравка Шотре. Тумачила је лик Параскеве, жене домаћина Ивка (Зоран Цвијановић), који је кроз сплет комичних незгода био присиљен да крсну славу прославља три дана.  Исте године, заједно са Драганом Јовановићем, Бодом Нинковићем и Мандом добија улогу у филму Made in YU, који је био други најгледанији филм у Шведској те године.[15] Већ наредне добија епизодну улогу Божане у ситкому Љубав, навика, паника, на чијем је челу била Сека Саблић. Након низа успешних подухвата, Нинковићева 2007. остварује највећу улогу у дотадашњој каријери.[11] У питању је била Клопка, емотивна драма Срдана Голубовића, где су уз Наташу играли још и Небојша Глоговац и Аница Добра. Нинковићева тумачи лик Марије, жене која на ивици очаја покушава да прикупи новац за операцију свог детета. Филм је уврштен међу десет најбољих филмова ван енглеског говорног подручја 2007. године. То признање дошло је са Филмског фестивала у Берлину и Америчке Академије филмских уметности и наука.[16] На „Филмским сусретима у Нишу”, Наташа је овенчана наградом „Царица Теодора” за најбољу глумицу у главној улози.[11] У истој категорији награђена је и на Филмском фестивалу у Лијежу.[1] Глумица је потом играла споредне и епизодне улоге у ТВ серијама Улица липа са Радмилом Живковић, Горки плодови са Калином Ковачевић и у љубавној драми Рањени орао, предвођеној популарним двојцем Слобода Мићаловић—Иван Босиљчић.[17] Деценију завршава улогом у трилеру Хитна помоћ, уз Весну Тривалић и Ненада Јездића. 2010—2019: Континуирани успехНаташа Нинковић је 2011. године играла Рики Салом у серији Цват липе на Балкану, која је заправо била адаптација истоименог романа Гордане Куић. Потом је била ангажована у још три телевизијска пројекта — у романтичној ТВ серији Непобедиво срце, рађеној по мотивима романа Мир-Јам, у војвођанској мистерији Јагодићи,[18] и у улози мајке у драми Фолк. Удружење Федис, које додељује награде за допринос телевизијској уметности, номиновало је 2013. године Наташу у категоријама за најбољу глумицу и за најбољи глумачки пар, заједно са Борисом Исаковићем (Јагодићи),[19] а 2014. наградило је Златном антеном за најбољу глумицу (Фолк).[20] Глумица је 2012. године успела и да сними један филм — Смрт човека на Балкану. .jpeg) Нинковићева је од 2015. била изузетно ангажована и на телевизији, и на филму, и у позоришту. Најпре се придружила већ уиграној екипи комедије Луд, збуњен, нормалан, у осмој сезони приказивања, да би 2016. добила улогу порочне, несрећне Наталије Деспотовић у популарној криминалистичкој серији Убице мог оца, са Вуком Костићем и Катарином Радивојевић у главним улогама. Наташина глумачка виртуозност, која се огледала у дијапазону осећања — од уцвељене мајке убијене девојке, до суровог потенцијалног убице, наишла је на одличне критике.[21][22][23] Велики успех те године заокружила је контраверзна комедија[24][25] Стадо, редитељски првенац Николе Која, који је поред Нинковићеве, окупио и Весну Тривалић, Зорана Цвијановића, Николу Ђуричка и друге. Популарна подела привукла је више од 200 хиљада гледалаца у биоскопе, и учинила овај филм најгледанијим у земљи 2016. године.[26] Године 2017, играла је Љубицу, жену Симе Матавуља у ТВ серији Santa Maria della Salute, затим Ксенију у црногорској ТВ продукцији Божићни устанак, и мању улогу у филму Заспанка за војнике. Уследила је главна улога у филму Ајвар, која је глумици донела другу награду „Царица Теодора”,[27] награде на филмским фестивалима у Младеновцу,[28] Мојковцу[29] и Лесковцу,[29] као и Златну мимозу за најбољу главну глумицу на Филмском фестивалу у Херцег Новом.[30] Наташа је признања добила за вешто одигран лик гастарбајтерке Виде, која за празнике долази у Србију, где верује да јој муж има љубавницу. Жири 33. по реду Фестивала у Херцег Новом навео је у саопштењу да је Наташа дочарала емотивну огољеност и нијансирану бол модерне жене.[31] Исте, 2019. године, глумица се представила ликом Мине у другој сезони критички и комерцијално успешне ТВ мистерије Сенке над Балканом, редитеља Драгана Бјелогрлића.[32] Награда „Жанка Стокић”У марту 2018. године објављено је да је Наташа Нинковић постала шеснаеста и најмлађа добитница награде „Жанка Стокић”, која се додељује најбољим глумицама Србије.[33] Жири који је одлучио да признање припадне Нинковићевој чинили су: комичарка Олга Одановић, Братислав Петковић — драмски писац и редитељ, Милорад Вучелић, генерални директор компаније Новости, затим Дејан Савић — директор Народног позоришта, и председница жирија, Милена Дравић.[33] У њиховом образложењу стајало је да Наташа Нинковић очаравајућом сценском енергијом, маштовитошћу, духовитошћу и студиозношћу, из улоге у улогу, надограђује велики глумачки дар.[33] На додели награде у мају исте године присуствовали су Наташини пријатељи и колеге. Тим поводом, Светлана Бојковић је поздравила одабир глумице за престижну награду и рекла:
Редитељка Снежана Тришић рекла је за Наташу да је она истовремено радознала и опрезна, рањива и снажна... тајфун талента.[33] Из писма Војина Ћетковића Нинковићевој, поводом уручења „Жанке Стокић”
Редитељ Предраг Гага Антонијевић подсетио се да је Нинковићеву први пут видео пре више од две деценије, и казао да је изашла пред њега као Ирена Папас, да је са лакоћом носила неку драму, и да јој је та драма природно стајала.[33] „Жанку Стокић” је глумици уручила Милена Дравић, тада држана за највећу живу звезду југословенске кинематографије.[34] Дравићева је Наташи честитала на томе што је својом глумом достигла високе стандарде, етику и естетику.[33] Примајући награду, Нинковићева је рекла да је глума њена потреба и страст, простор спотицања, спознаје, слободе и њена велика љубав.[33] 2020—данас: „Дара из Јасеновца”У фебруару 2021. године премијерно је приказан филм Дара из Јасеновца, који је изазвао различите међународне реакције.[35] Наташа је у филму играла Радојку, Српкињу која помаже усташком режиму у логору Јасеновац, како би олакшала сопствени положај и ћерку сачувала од смрти. Премда суштински сложена улога анти−негативца, она је Нинковићеву сврстала у ред зликоваца, предвођених Татјаном Кецман и Игором Ђорђевићем, и глумица првобитно није желела да је прихвати.[36] Како каже, мислила је да нема снаге да се упусти у ужас који филм приказује, али је онда, управо из поштовања према жртвама логора, схватила да је то један од начина да им ода почаст. Премијеру филма одгледало је 2,6 милиона људи.[37] Осим у ратној драми, Наташа је 2021. године играла и у три телевизијске серије. Прва емитована серија је трилер, назива Калкански кругови, са Војином Ћетковићем у главној улози, а чија се радња преплиће око старе породичне тајне и живописног места на Букуљи.[38] Друга најављена је историјска серија Краљ Здравка Шотре, која приказује период у Југославији од уласка краља Александра у ослобођени Београд, до његовог атентата у Марсељу.[39] Глумица је овде тумачила лик краљице Јелене Савојске. Трећа је Певачица, жанровски криминалистичка серија о нерешеном убиству и српском естрадном миљеу, где су се у главним улогама нашли поп−фолк певачица Милица Павловић и Милош Тимотијевић.[40] Наташа је одиграла лик Влајне, свекрве убијене певачице. Ово је била друга улога за годину дана коју је желела да одбије, будући да је била мрачна, да јој није пријала помисао на тематику беле и црне магије, враџбина и магова, и да је мислила да такву енергију неће моћи да поднесе.[41] За 2022. годину најављен је ансамблски филм Апсурдни експеримент, у коме ће се Нинковићева придружити Бранки Катић. Улоге у позоришту: 1990—данас Првих десет година своје позоришне каријере Наташа је провела у Народном позоришту у Београду, играјући већином у класичним комадима, попут Укроћене горопади, Мандраголе, Идиота, Дон Жуана и других. Матична кућа јој већ 1997. године уручује двоструку Годишњу награду, за представе Мајстори и Сан летње ноћи.[5] За потоњу је добила још и Статуету Ћурана на Данима комедије у Јагодини.[5] Већ наредне године за улогу у представи Tre sorelle добила је Награду за глуму на Бориним позоришним данима у Врању, а затим за комедију Лажа и паралажа Награду публике на Фестивалу „Миливоје Живановић” у Пожаревцу и Награду за најбоље глумачко остварење на Нушићевим данима у Смедереву.[5] Године 2006. тумачила је лик Велике у представи Трансилванија, и била награђена Зорановим брком на Данима Зорана Радмиловића,[42][1] као и Годишњом наградом Београдског драмског позоришта.[15] Између осталих, Наташа је играла и у продукцијама Дервиш и смрт, Мачка на усијаном лименом крову, Чудо у Шаргану, Нечиста крв и другима. За улогу Хеде у представи Хеда Габлер, редитељке Снежане Тришић, Нинковићева је 2011. овенчана Наградом „Раша Плаовић”,[43][44] док је на 11. Жанкиним данима за улогу у дуодрами Љубавна писма добила плакету „Жанки у част”.[45] Изузетан публицитет имала је и њена Госпођица — продукција Југословенског драмског позоришта из 2013. године,[46] која је глумици донела годишњу награду те куће.[47] Средином 2019. године ова представа је обележила своје 100. извођење.[46]
Приватни живот и породицаГлумица живи у Београду, са супругом Ненадом Шаренцем, са којим има близанце Луку и Матију.[15] Првакиња је драме у Народном позоришту у Београду. У једном интервјуу из 2018. године Наташа је истакла да воли самоћу:
На сличну тему глумица се осврнула две године касније, у новогодишњем специјалу емисије Балканском улицом ауторке Весне Дедић, говорећи о томе како је, када нема никога око себе, научила да сама, за своју душу, створи угођај:
Наташа је у емисији више пута истицала велику љубав према грчкој музици, за коју каже да је диже из мртвих и да дира неки нерв у њој, и то првенствено песме Харис Алексију и Димитриса Митропаноса. О подједнакој љубави према далматинској музици говорила је кроз анегдоту о вожњи са Весном Чипчић од Београда до Аранђеловца, где су, чак и када су се паркирале испред хотела, још пола сата остале у ауту да уживају у песмама које су их подсећале на море.[3] Нинковићева је и један од амбасадора Фондације „Тијана Јурић”, која има за циљ унапређење безбедности деце у Србији.[98] Пријатељства са колегамаНаташа је у јуну 1990, на пријемном испиту за Факултет драмских уметности у Београду, упознала Нелу Михајловић. Како Нела касније истиче, обе су имале исту, мушку фризуру, обе црнооке и црнокосе — и обе примљене, због чега су њиховог професора касније критиковали што у истој класи има две идентичне глумице, док је он упорно истицао да су ипак различитог сензибилитета.[7] Од треће године студија њих две су живеле заједно. Нела се присећа лепих а тешких студентских дана за време рата, празних рафова у продавницама и њих две како су куповале млеко у праху за нес кафу. У истом интервјуу за телевизију Прва, Михајловићева је причала о њиховом сналажењу деведесетих година, и о томе како је Наташина мајка у Београд слала херцеговачки сир, а њена из Ваљева — кифлице са сиром.[7] Обе су своју прву позоришну улогу одиграле у истој представи — две сестре у Укроћеној горопади, обе су упознале своје будуће супружнике у исто време, и обе се удале исте године, једна двадесет дана након друге. Михајловића и Нинковићева су од тада најбоље пријатељице. Нела је Наташи била венчана кума, док је Наташа Нели крстила ћерку. Нинковићева је, поред Николе Ђуричког, била венчана кума Војину Ћетковићу и Слободи Мићаловић, док је Ћетковић крстио њене синове, Матију и Луку.[38] Наташини пријатељи још су и Весна Тривалић,[33] Драган Бјелогрлић,[99] Зоран Цвијановић,[33] и други. Филмографија
Награде и признања
Коришћени извори
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpeg)
