Најагресивнији возач на Тур де Франсу
Награда за најагресивнијег возача на Тур де Франсу је успостављена 1952. На крају сваке етапе ту награду добија возач који је највише нападао и највише времена провео у бегу. На крају, бира се најагресивнији возач целог Тур де Франса, то је бициклиста који је највише пута проглашаван за најагресивнијег. Од 1981. најагресивнији возач није освојио Тур исте године. ИсторијаОд 1952. додељује се награда најагресивнијем возачу.[1] На крају сваке етапе, додељује се награда најагресивнијем возачу, а на крају трке се додељује најагресивнијем возачу целог Тура.[2] 1954. награду су добила двојица бициклиста.[3] 1956. Андре Даригад је проглашен најагресивнијим возачем.[4] Године 1961. није додељена индивидуална награда, већ је додељена целом тиму. Систем се мењао током година. Раније су возачи добијали поене и возач са највише поена је био победник.[5] Бициклиста није морао да заврши трку да би добио награду, Сирил Гимар 1972. није завршио трку, али је добио награду за најагресивнијег возача. Године 1979. награда је додељена Јопу Зутемелку, али је касније дисквалификован због допинга и награда је припала Хенију Којперу.[6] Тренутни системТренутни систем награђивања је активан од 2003. Осам судија, који су специјалисти за бициклизам, бира најагресивнијег возача на крају сваке етапе (осим на хронометру).[7] За најагресивнијег на крају етапе може бити изабрано више од једног бициклисте, а награду може добити и цели тим. Најагресивнији возач не добија мајицу коју ће носити на наредној етапи, већ добија црвени број (бели број на црвеној позадини), од 1998.[8][9] На крају Тур де Франса, обично у току задње етапе, проглашава се најагресивнији возач целе трке и добија награду од 20.000 еура.[7][10][11] ПобеднициДобитници награде за најагресивнијег возача.[12]
Вишеструки победници
По државама
Види још
Напомене
Референце
Спољашње везе
|