Организација Уговора о колективној безбедности
Организација Уговора о колективној безбедности (рус. Организация Договора о коллективной безопасности), позната по свом акрониму ОДКБ (од рус. Организация Договора о коллективной безопасности),[note 2] или ЦСТО (од енгл. Collective Security Treaty Organization) ређе Ташкентски пакт или Ташкентски уговор, регионална је међународна организација настала на простору бившег СССР, која се базира на безбедносно-војној сарадњи. Ово је област која је делимично заступљена и у оквиру Заједнице независних држава (ЗНД). Поред Шангајске организације за сарадњу (ШОС), где осовина Пекинг—Москва заједно са средњоазијским земљама постсовјетског простора гради безбедносни савез Евроазијског значаја, ОДКБ представља ужу војно-безбедносну алијансу важних држава постсовјетског простора ОДКБ.[4] ИсторијаОрганизација Уговора о колективној безбедности је формирана у више етапа:
ОрганизацијаГенерални секретар ОДКБ је Станислав Васиљевич Зас, белоруски дипломата. ОДКБ чине као пуноправне чланице:
Земље посматрачи:
Бивше чланице:
Бивше земље посматрачи:
Нове државе или потенцијални кандидати, преговори су у току чланства:
Ово је превасходно војни савез земаља постсовјетског простора. Постоји тенденција да се ОДКБ и ШОС споје у један безбедносно-војни савез, а већ сада сарађују. Према оснивачким и званичним актима ОДКБ има „Циљеве одржавања мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, заштита на колективној основи независности, територијалне целовитости и суверенитета земаља-чланица, приоритет је у примени опште прихваћених политичких средстава. ОДКБ делује, на очувању демократског поретка, основаног на општепризнатим принципима међународног права. Основни правци делатности ОДКБ је развијање вишестране политичке сарадње, развијање и сарадња у војној области, противдејство међународном тероризму и екстремизму, незаконитој трговини наркотика, оружја и других средстава угрожавања.” Када су у питању тела ОДКБ председници држава чланица заједно са Генералним секретаром ОДКБ чине Савет колективне безбедности. Постоји и парламентарна Скупштина ОДКБ и више координационих тела. Важна је Комисија по војно економској сарадњи МКВС, при самој управи ОДКБ. На нешто нижем нивоу су Савети који чине министри иностраних дела чланица ОДКБ, Савети министра одбране, те Комитет секретаријата савета безбедности. При Савету министара иностраних дела делује посебно тело Радна група за Авганистан. При комитету секретаријата Савета безбедности се налази Радна група експерата за борбу против тероризма, а при Савету министара одбране се налази тело Обједињеног штаба одбране ОДКБ и Колективна сила ОДКБ. На још нижем нивоу се налази Стални савет при ОДКБ, који има свој Секретаријат који има своје ниже структуре попут Обавештајне структуре, Научно-експертског савета и Међународног антитерористичког медиафорума. Област сарадњеПо програмским принципима ОДКБ јасно су прецизирани облици војне сарадње:
Када је пак у питању војно-политичка сарадња она је дефинисана следећим тачкама:
Поред наведених статутом одређених базичних елемената сарадње у оквиру ОДКБ, прецизирана је и војно-техничка сарадња, војно-економска сарадња, обезбеђење граница, заједничко образовање и додатна едукација кадрова за безбедносно-војна питања, борба са међународним тероризмом. У оквиру борбе са међународним тероризмом усвојена је 2008. четворогодишња заједничка стратегија за период до 2012, где се предвиђа и садејство са ЗНД, ШОС, ЕврАзЕС. Нарочито је апострофирана заштита од трговине наркотицима, али и другим облицима криминала и међународног тероризма која угрожава земље ОДКБ из Авганистана, упркос чињеници да се тамо још од 2001. године налазе трупе САД и његових савезника. Наглашава се да се управо у том периоду опасност по регион превасходно од трговине наркотика, али у мањој мери и других облика криминала и међународног тероризма чак повећала. Апострофирана је и трговина људима која потиче из Авганистана и захвата и друге земље региона, против чега су удружене безбедносне снаге ОДКБ постигле опипљиве резултате. Посебно тело за борбу против тероризма и наркокријумчарења је Међународни антитерористички Медиафорум (МАМФ) који делује при високим телима ОДКБ, конкретно Саветом министара одбране и Саветом министара иностраних послова. Парламентарна скупштина ОДКБ је формирана као посебно тело новембра 2006. За њеног председника именован је Председник руске Думе Б. В. Гризлов. Представници Парламентарне скупштина ОДКБ често обилазе трусна места постсовјетског простора, укључујући спољне границе чланица, нарочито према подручју Кавказа и средњој Азији. Научно-експертни Савет ОДКБ представља тело које обједињава научно истраживачки рад у области безбедности и војних питања. На својој скупштини почетком септембра 2006, у декларацији ОДКБ је апеловао да простор Централне Азије буде зона ненуклеарног оружја. АктивностиПочетком септембра 2008. у Москви је одржана редовна скупштина ОДКБ, на којој је место председавајућег Савета колективне безбедности преузео председник Јерменије Серж Саргасјан. У декларацији Московске скупштине ОДКБ између осталог се „позива НАТО алијанса од стране ОДКБ да се уздржи од даљег ширења на исток и најављене инсталације антиракетног штита у Европи.” У наставку декларације даје се фактичка подршка августовској акцији Русије на Кавказу и опомиње Грузија. У даљем тексту декларације највише тело ОДКБ се критички осврнуло на стање у Ираку и Авганистану, с тим да је посебно указало на раст производње и дистрибуције дроге хероина из Авганистана. По питању Ирана, апеловало се на мирно решавање проблема, да Иран има право на истраживања у прилог мирнодопског коришћења нуклеарне енергије и подржало преговоре са међународним представницима, укључујући и поверење у контролоре из ОУН по овом питању. Током 2009. ОДКБ је имао појачање активности, тако да је 4. фебруара одржана ванредна скупштина у Москви, а редовно заседање Савета колективне безбедности одржано је поново у Москви 14. јуна, да би 31. јула шефови држава-чланица одржали неформални састанак ОДКБ у Киргизији. Акценат је био на формирању највишег заједничког тела за устројство заједничке информационе политике земаља-чланица ОДКБ. Од 2007. године се сваког лета одржавају скупови „омладине патриотских и војно-спортских организација земаља-чланица ОДКБ”. Том приликом се обично изводе и вежбе специјалних јединица при МУП земаља-учесница. ВежбеОДКБ одржава годишње војне командне вежбе за земље ОДКБ-а како би имале прилику да унапреде међуорганизацијску сарадњу. Највећа таква вежба одржана је у јужној Русији и централној Азији 2011. године, у којој је учествовало више од 10.000 војника и 70 борбених авиона.[5] За распоређивање војних база треће земље на територији држава чланица ОДКБ потребно је добити званичну сагласност свих њених чланица.[6] Такође се користи систем „ротационог председништва” у коме се држава која води ОДКБ смењује сваке године.[7] Сценарији вежби су груписани око:[8]
Види јошНапомене
Референце
Литература
Спољашње везе |