Палингенетски ултранационализам

Дио серије о фашизму
Фашизам
Основна начела Палингенетски ултранационализам Национализам Империјализам Милитаризам Расизам Диктатура Антикомунизам Антиинтелектуализам Антипацифизам Шовинизам Конспирационизам Непосредно дејство Друштвени интервенционизам Друштвени поредак Индоктринација Ирационализам Мачизам Бесконачни рат Пропаганда Популизам Синкретизам Традиционализам Хероизам Интервенционизам Статолатрија Нови човјек Реакционарни модернизам
Теме Дефиниција Економија Идеологија Фашистички покрети Симболика
Идеје Тоталитаризам Ауторативна демократија Класна сарадња Корпоративизам Еугеника Херојски капитализам Интегрални национализам Пословни национализам Национални синдикализам Пролетерска нација Државни капитализам Суперкапитализам Трећа позиција
Личности Бенито Мусолини Адолф Хитлер Otto Strasser José Antonio Primo de Rivera Ramiro Ledesma Ramos Анте Павелић Итало Балбо Корнељу Зелеа Кодреану Хорија Сима Ђовани Ђентиле Julius Evola Gabriele D'Annunzio Giuseppe Bottai Галеацо Ћано Achille Starace Engelbert Dollfuss Ернст Ридигер Штархемберг Georges Valois Marcel Bucard Joseph Darnand Jacques Doriot Marcel Déat Seigō Nakano Sadao Araki Shūmei Ōkawa Ikki Kita Oswald Mosley Леон Дегреле Joris Van Severen Eoin O'Duffy Tefik Mborja Ferenc Szálasi Davud Monshizadeh Видкун Квислинг Димитрије Љотић Plínio Salgado Francisco Rolão Preto Konstantin Rodzaevsky Abba Achimeir Adrien Arcand Милан Стојадиновић Јозеф Тисо William Dudley Pelley Jorge González von Marées Salvador Abascal Zoltán Böszörmény Maurice Bardèche
Књижевност „Доктрина фашизма” „Манифест фашизма” La Conquista del Estado Мајн кампф My Autobiography Мит двадесетог вијека Савремена јудаизација свијета или јеврејско питање у 20. вијеку
Организације Силе Осовине Фашистичка конференција у Монтреу 1934.
Историја Марш на Рим Пивнички пуч Авентинска сецесија Пацификација Либије Мукденски инцидент Њемачки избори 1932. Закон о ванредним овлашћењима Аустријски грађански рат Други италијанско-етиопски рат Шпански грађански рат Инцидент на мосту Марка Пола Антикоминтернски пакт Италијанска инвазија Албаније Други свјетски рат Холокауст Пад у Италији Пад у Њемачкој Пад у Јапану
Спискови Фашизам по државама
Варијанте Аустрофашизам Бразилски интегрализам Британски фашизам Хришћански фашизам Клерикални фашизам Криптофашизам Екофашизам Фалангизам Франкоизам Фашистички мистицизам Феудални фашизам Француски фашизам Хиндуистички фашизам Хуту моћ Исламски фашизам Италијански фашизам Јапански фашизам Легионаризам Метаксизам Националбољшевизам Нацизам Неофашизам Парафашизам Протофашизам Црвени фашизам Ревизионистички максимализам Рексизам Штрасеризам Рестаурација Шова Технофашизам Тропски фашизам
Покрети Африка Азија Европа Сјеверна Америка Јужна Америка
Сродне теме Алтернативна десница Антифашизам Култура страха Фашиста (увреда) Рјечник фашистичке Италије Супремасизам
п р у

Палингенетски ултранационализам је концепт који се тиче генеричког фашизма који је формулисао британски политички теоретичар Роџер Грифин. Кључни елемент ове идеје је вјеровање да се фашизам може дефинисати својим основним митом, наиме оним о револуцији, како би се постигао „национални препород” — палингенеза. Грифин тврди да јединствена синтеза палингенезе и ултранационализма разликује фашизам од парафашизма и других ауторативних националистичких идеологија. То је оно што он назива „фашистичким минимумом” без којег нема фашизма.^[1]

Роџер Грифин тврди да фашизам користи „палингенетски мит” да привуче масе бирача који су изгубили вјеру у традиционалну политику и религију, обећавајући им свијетлију будућност под фашистичком влашћу. Ово обећање не дају искључиво фашисти: и друге политичке идеологије укључујући неке палингенетске аспекте у своје страначке програме, пошто политичари готово увијек обећавају да ће унаприједити стање. Радикалнији покрети често желе да сруше стари поредак, који је постао декадентан и стран обичном човјеку. Ово моћно и енергично рушење старих путева може захтијевати неки облик револуције или битке, али је представљено и као славно и неопходно. Овакви покрети тако пореде (недавну) прошлост са будућношћу, која се представља као препород друштва након периода продања и биједе. Палингенетски мит такође може представљати повратак у златно доба у историји земље, тако да прошлост може бити путоказ за боље сутра, са припадајућим режимом који површно личи на реакционарни.^[1] Фашизам се разликује по томе што је једина идеологија која се снажно фокусира на револуцију у самом миту, или како то Грифин каже:

Митски хоризонти фашистичког менталитета не протежу се даље од ове прве фазе. Обећава да ће геронтократију, осредњост и националну слабост замијенити младошћу, херојством и националном величином, да ће протјерати анархију и декаденцију и увести ред и здравље, да ће инагурисати узбудљив нови свијет умјесто одиграног који је постојао раније, да ће власт ставити у руке изузетних личности умјесто неентитета.

Кроз све ово постојаће један велики лидер који се бори против представника старог система уз основну подршку. Они се јављају као маса људи која има само један циљ: да створе своју нову будућност. Имају бескрајну вјеру у свог митског хероја, јер се он залаже за све у шта вјерују. Са њим ће се земља као феникс подићи из пепела корупције и декаденције.^[1]

За национални анархизам се тврдило да је синкретичка политичка идеологија коју су 1990-их развили бивши трећепозиционисти да би промовисали „бездржавни палингенетски ултранационализам”.^[2]

• Griffin, Roger (1991). The Nature of Fascism (на језику: енглески). Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-07132-5. Приступљено 30. 1. 2022. 
• Griffin, Roger (1996). „Staging the Nation’s Rebirth: The Politics and Aesthetics of Performance in the Context of Fascist Studies”. Ур.: Berghaus, Günter. Fascism and Theatre: Comparative Studies on the Aesthetics and Politics of Performance in Europe, 1925-1945 (на језику: енглески). Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-901-7. Приступљено 30. 1. 2022. 

• Griffin, Roger (2008). „Modernity, modernism, and fascism. A "mazeway resynthesis"”. Modernism/modernity. 15 (1): 9—24. ISSN 1080-6601. doi:10.1353/mod.2008.0011. Приступљено 30. 1. 2022.