Пећински лав
Пећински лав (лат. Panthera spelaea), знан још као степски лав, изумрла је врста из породице мачака, која је позната преко фосилних остатака и праисторијских цртежа на зидовима пећина насталих током средњег Плеистоцена и раног Холоцена. Најстарији фосили су откривени у Јакутији и стари су најмање 62.400 година, а изумро је пре око 13.000 година.[1] Филогенетска анализа фосилизованих костију пећинског лава је показала да се он значајно генетски разликује од савременог лава (Panthera leo), врсте која насељава Африку и Азију.[2] Опис физичког изгледаПећински лав је једна од највећих познатиx врста лава. Код костура одраслог мужјака, пронађеног у близини града Зигсдорфа у Њемачкој 1985. године, је измјерено да је био висок у раменима око 1,2 метра и дуг 2,1 m (не рачунајући реп). Овај костур је упоређен и са осталим фосилима примјерцима ове врсте, што је на крају довело до закључка да је ова врста за 8 до 10% већа од данашњих подврста лава, али зато мања од европског пећинског лава (Panthera leo fossilis) и америчког лава (Panthera atrox).[3] Пећински лавови су нам познати и преко пећинских цртежа, глинених фигурица и резбарија у слоновачи. Ове представе нам показују да су пећински лавови имали заобљене, избочене уши, чупаве репове, евентуално блиједе пруге на леђима налик онима код тигра, а поједини примјерци су имали набрани оковратник или примитивну гриву око врата, што нам говори да се радило о мужјацима ове врсте (што указује да је код ове врсте, као и код данашњих лавова, постојао полни диморфизам). КласификацијаПрема неким изворима пећински лав (Panthera spelaea) је класификован као подврста лава и имао је научно име Panthera leo spelaea.[4][5][6][2] Међутим, према резултатима морфолошких студија разликује се од њега у кранијалној и денталној анатомији, из чега произилази да пећински лав (Panthera spelaea) оправдано има статус врсте.[7][8] Резултати филогенетских студија такође иду у прилог овом закључку.[9][10][11] Један аутор је сматрао да је пећински лав сроднији тигру него лаву, на основу поређења облика лобање, и предложио је научно име Panthera tigris spelaea.[12] ЕволуцијаPanthera spelaea је еволуирао од P. l. fossilis, који се први пут у Евроазији појавио пре око 700.000 година.[2] За фосиле P. spelaea откривене у Пољској утврђено је да су стари између 109.000 и 57.000 година.[13] У Евроазији пећински лав је изумро пре 14.900-14.100 година, а у Берингији пре 13.800-13.300 година.[1] Анализом митохондријалне ДНК (узорци су узети из фосилизованих костију) утврђено је да су амерички лав (P. atrox) и пећински лав (P. spelaea) сестрински таксони, и да је амерички лав настао од једне групе пећинских лавова (P. spelaea) која је остала изолована на северноамеричком континенту пре 340.000 година.[10] ФилогенијаДоље приказани кладограм представља филогенетске везе врсте пећински лав са осталим представницима рода Panthera.[11]
ПонашањеОви активни месождери су се хранили великим биљождерима из њиховог времена, што укључује: јелене (црвени јелен, ирвас, лос, срна, и изумрли ирски јелен (или Мегалоцерос како иначе називају ову врсту)), европске бизоне, турове, дивље коње и вунасте носороге. Такође се хранио и озљеђеним, старим или младим вунастим мамутима[14]. Свој плијен су убијали моћним угризом и оштрим зубима на предјелу врата[15]. На неким пећинским цртежима пећински лавови су приказани како лове у чопору, што нам говори да су ови лавови ловили на сличан начин као данашње врсте гдје су у лов углавном ишле женке. Узорак анализе изотопа у колагену извађеном из кости пећинског лава нам говори да су ирваси и младунци пећински медвједа били чести у исхрани популације пећински лавова са сјеверозапада Европе[16][17]. Велика промјена у исхрани пећински лавова се десила након нестанка пећински хијена из околиша[17]. Чини се да је нагли пораст лова на ирвасе до саме тачке изумирања, од стране пећински лавова изазвао нестанак ове подврсте лава са подручја која је настањивао[17]. Распрострањеност и стаништеПећински лав је живио од средњег Плеистоцена до раног Холоцена и настањивао подручје Европе (од Велике Британије, Њемачке и Шпаније[18] па до источне Европе и Балкана), Азије (Русија и Туркестан)[19] и сјеверозапада Сјеверне Америке (Аљаска и Јукон). Пећински лав је добио своје име по томе јер су остаци ове подврсте проналажени у великим количина у пећинама[14]. Углавном је настањивао травнате равнице и шуме[20], гдје су средње велики биљоједи обитавали. Фосилни отисци ови лавова, који се могу пронаћи уз отиске ирваса, нам говоре да су ови лавови настањивали и подручја са субполарном климом. Присуство костура одрасли примјерака ови лавова у јазбинама које су некоћ користили пећински медвједи нам указује на то да су пећински лавови понекад ловили и убијали пећинске медвједе док су били у фази зимске хибернације. Један број ови костура нам указује да су неки примјерци страдали у покушају да савладају медвједа[21]. Фосили
Пећински цртежи и фигурице пећинског лава
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везеВикиврсте имају више информација о чланку Пећински лав.
|