Пожаревачки мир

Пожаревачки мир је мир потписан 21. јула 1718. у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране.^[1]

Потписници мировног споразума

Потписе на Пожаревачки мир ставили су:

Силиндар Ибрахим–ага и Мехмед–ефендија у име Ахмеда III, султана Отоманског царства
Сер Роберт Сатон у име Џорџа I, краља Велике Британије и Ирске, принц-електор електората Хановер (Брунсвик-Линебург)
Генерал Демијан Хуго Фон Вирмонт у име Карла VI из династије Хабзбург, цара Светог римског царства
Вендрамино Бјанки, дипломата из Падове и секретар Сената Млетачке републике
Гроф Џејмс Колијер, амбасадор Низоземске републике при Порти
Барон Михаел де Талман, амбасадор Карла VI при Порти
Господин витез Карло Руцини, амбасадор Ђованија II Корнара, дужда Млетачке републике

Од 1714. до 1718. Турци су успешно водили ратове против Венеције у Грчкој и на Криту, али поразима код Петроварадина 1716, Темишвара и Београда 1717. од стране аустријске војске предвођене Еугеном Савојским.

Османско царство је изгубило Тамишки Банат, северну Србију, северну Босну и Малу Влашку. Венецији је изгубила поседе на Пелопонезу и Криту које је добила миром у Карловцима 1699. али је задржала Јонска острва и Далмацију.

Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске и мира у Београду 1739. када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију и када је изгубила северну Србију, северну Босну, Београд и Малу Влашку.

Галерија

Представа потписивања споразума представљена је у Етно парку Тулба у Пожаревцу.

Види још

Референце

^ Станојевић 1970, стр. 455-456.

Литература

Веселиновић, Рајко (1986). „Србија под аустријском влашћу 1718-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 106—162.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 62—77.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191.
Ingrao, Charles; Samardžić, Nikola; Pešalj, Jovan, ур. (2011). The Peace of Passarowitz, 1718. West Lafayette: Purdue University Press.
Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ. ^{[мртва веза]}
Поповић, Душан Ј. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга.
Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499.
Форишковић, Александар (1986). „Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој Монархији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 233—305.

Спољашње везе

Овај чланак везан за историју Србије је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[FOOTNOTEСтанојевић1970455-456-1] Станојевић 1970, стр. 455-456.

[1]