Рођен у Београду 17. јануара 1931. године и крштен у цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1. фебруара исте године. Отац машински инжењер Петар (1896−1974) рођен у Јагодини пореклом из Херцеговине, и Марија Табаковић (1906−1992) рођена у Араду пореклом из Билеће, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката. Деда по мајци му је архитекта Милан Табаковић. Ујак Иван Табаковић, био је чувени сликар, а ујак Ђорђе Табаковић, чувени архитекта.
Био је ожењен, имао троје одрасле деце и двојицу унука. Син Сава, архитекта, је власник грађевинског инжењеринга, са којим је сарађивао.
Основну Немачко-српску школу у Београду завршио 1941, а гимназију краља Александра I 1949. године. Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.
Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, имао је статус истакнутог слободног уметника, био члан УЛУПУДС-а, и у пензији је био од 1991. године до смрти. Од 1977. је био гост-професор Универзитета у Грацу и Бечу. Био је изабран за редовног професора на Универзитету у Приштини, али му је мимо закона онемогућено да предаје. Изабран за госта професора на универзитету у „École nationale supérieure d'architecture de Paris-La Villette“ у Паризу 1999.
На Академији СПЦ за уметност и конзервацију је био професор од њеног оснивања.
Дугогодишњи или повремени сарадник-критичар часописа Књижевне новине, Књижевна реч, Дело, Поља, Галаксија, Човјек и простор, Градац, Православље, Светигора, Свети кнез Лазар, Политика, и др
Телевизија
Аутор и водитељ/учесник научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени Град“ „Сведоци Отаца“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966. године.
Најважнија дела и чланци
Теорија акустике 1956.
Савске Таблице 1966.
Реконструкција преисторијског насеља Лепенски Вир 1968.
Један од чланова групе коју данас зовемо Медиала, јединог српског аутентичног покрета који је основан око 1950. и траје до данас, а неки од припадника су: Леонид Шејка, Влада Величковић, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Вукота Вукотић, Оља Ивањицки....
Оснивач друштва „Љубитеља Саве и Дунава 1961.“ Оснивач друштва за Обнову и оживљавање Светих Арханђела код Призрена 1989.
Оснивач друштва „Немачко-српске сарадње“ 1994.
Седам година био председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе“.
Није никада био члан ниједне политичке партије а био је више пута хапшен од 1946. године из политичких разлога.
Оснивач еснафа „Лазар Хиландарац“ за неговање црквених мобилијара 1999.
Изведени објекти народне и индивидуалне архитектуре
Као значајнији и успешнији пројект за пример издвајамо конак Поповића у Гроцкој из 1964. поред више стотинак других породичних кућа и кућица за одмор, као и преко стотину адаптација поткровља у Београду, за што је добио награду УЛУПУДС-а за „Животно дело“.
У каталогу „Сигма-пројекта“ је 200 типских пројеката аутора ПР у српском народном стилу, који се свакодневно продавале.
Порушене, оштећене или покрадене цркве у рату 1991—95
