Птеросаури
Птеросаури (лат. Pterosauria) су први летећи гмизавци периода Јуре. Њима су предњи удови закржљали, а развитком опне су успели да полете. Птеросаури се често називају диносаурусима, али то није тачно. У диносаурусе спадају искључиво гмазови са усправним ставом (надред Dinosauria). Птеросаури се такође често називају птеродактилима, што је нетaчно. Израз птеродактил односи се на род Pterodactylus,[1] а у ширем смислу на подред Pterodactyloidea.[2][3] ИзгледКости птеросаура су биле шупље, што им је тело чинило лакшим за летење. Крилима, у којима није било костију, нису махали већ су једрили (лебдели ваздухом). Распон крила достизао им је дужину и до осам метара. Овакав начин летења није им дозвољавао дужи боравак у ваздуху. Крила им нису била прекривена перјем већ од танке коже (тек у каснијем периоду јуре се појављују птице са перјем). Живели су на високом дрвећу и на планинским литицама које су им омогућавале узлетање. У потрази за храном често су и сами постајали плен. Први птеросури из доба јуре имали су и развијене зубе који су им омогућавали лов и на већи плен. Референце
Спољашње везе
|