Светски рекорди у дисциплини трчања на 200 метара у мушкој конкуренцији, које ИААФ званично признаје, воде се од 1952. године. Први рекорди су мерени ручно (штоперицом). До 1975. ИААФ је признавао за рекорде резултате који су се постизани на 200 м и 220 јарди. Резултат на 220 јарди је обележаван са у (јарди).
Од 1975. ИААФ признаје резултате мерене ручно и елекронским путем за дисциплине трчања на 100, 200 и 400 метара. Од 1. јануара, 1977, ИААФ за ове дисцилине прзнаје само резултате мерене електронским путем и приказаном времену на стотинке секунде.
Први светски рекорддер на 200 метара чији је резултат 1952. ратификован од ИААФ био је Енди Станфилд у времену 20,6.
Да данас (1.8.2020.) ИААФ је ратификовао укупно 24 светска рекорда у мушкој конкурњмцији.
(+) знак плус означава постигнуто време на 200 метара током дуже трке.
Резултат Џон Карлос од 19,7 секунди (19,92 електронски) (ветар 1,9 м/с), постигнут на Летњим олимпијским играма 1968. није ратификован као светски рекорд јер је Карлос носио спринтерице са дужим крампонима које нису биле прописане као званична обућа.
Рекорди од 1977.
Томи Смит је на Олимпијски играма 1968. у Мексико Ситију (велика надморска висина) постигао најбрже време на 200 метара мерено електронски до тада.
Најбоље резултате мерене ручно (на малој висини) постигли су 20,00 Валериј Борзов у Минхену 1972, затим 19,96 (Пјетро Менеа, 1980), 19,75 (Карл Луис, 1983) и 19,73 (Мајкл Марш, 1992), пре него што Мајкл Џонсон постигао 19,66 1996. године.