|
Растко Јанковић
Растко Јанковић (Париз, 8. април 1972) српски је телевизијски, филмски и позоришни глумац и певач. БиографијаРођен је 8. априла 1972. године у Паризу, а у Београд се са породицом преселио када је имао десет година.[1] Завршио је Факултет драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића.[2] Већи део живота провео је ван Србије, а популарност је стекао улогама у филмовима Лајање на звезде, Танго је тужна мисао која се плеше, Рођени сјутра, као и у ТВ серији Убице мог оца.[2] Јанковић је поред српских, глумио и у неколико француских филмова. Деведесетих година бавио се музиком.[2] Јанковићев кум је Ђорђе Давид.[3] КаријераГлумачку каријеру започео је у Дечјем и омладинском драмском студију Радио телевизије Београд, где је учествовао у снимању документарних филмова и шоу програма.[1] Прву улогу на телевизији оставио је у ТВ серији 16 пута Бојан у улози Дејана, а она је емитована 1986. године.[2] Године 1987. појавио се у улози Дејана у ТВ серији Соба 405, а 1989. године у француском филму Бункер палас хотел.[4] Године 1994. глумио је у краткометражном филму Амнезија, а наредне године у филму Одисејев поглед.[5] Појавио се у једној епизоди ТВ серије Отворена врата, која се емитовала 1995. године, а био је у улози Коље Димитрова Димкета I.[6] У ТВ серији Мали кућни графити појавио се у улози Бенд Нб1 у шест епизода, као и у једној епизоди ТВ серије Горе-доле, која је емитована 1997. године.[6] У филму Пурише Ђорђевића Танго је тужна мисао која се плеше из 1997. године био је у улози Штуке, а исте године изашао је филм Рођени сјутра, где је Јанковић имао улогу Бакија.[7] У филму Лајање на звезде, Јанковић је био у улози Микија Кнежевића, а он је премијерно приказан 1998. године.[7] Године 2003. појавио се у француском филму Clandestino у улози Мирка, а након тога у ТВ серији Трагом Карађорђа у улози Петра Јокића.[8] Године 2005. појавио се у једној епизоди ТВ серије Љубав, навика, паника као Јовановићев син, а након тога у филму Следећи, молим! као Емил Србин. Јовановић је остварио улогу Филипа у филму Небо изнад крајолика из 2006. године, као и улогу Јурија у француском филму Људски зверињак.[9] Глумио је у филму Флешбек улогу Ралета, а 2012. године појавио се у филму Ас пик - Лоша судбина. Године 2015. имао је улогу италијанског војника у филму Енклава, а након тога као протојереј Давид појавио се у две епизоде ТВ серије Село гори, а баба се чешља.[10] У две епизоде као Вања појавио се у ТВ серији Синђелићи, као и у четири епизоде серије Сенке над Балканом у улози инспектора Томића. У српском филму Петак 13. из 2018. године глумио је као водитељ ријалити емисије, а исте године глумио је Алексу у филму Заспанка за војнике. Јанковић је остварио улогу пуковника Загорца у ТВ серији Шифра Деспот. Као полицајац Иван појавио се у серији Убице мог оца, а остварио улогу и у филму Кључ.[11] Поред глуме, Јанковић се деведесетих година бавио музиком. Објавио је албум под називом То су гени, 1996. године за Комуну, а на њему се налази једанаест песама.[12] Такође је објавио неколико видео спотова за песме, као и синглова, а један од најпопуларнијих био је Мој Београд.[8] Године 2013. снимио је песму Само најбољи иду напред, коју је изводио на митинзима Српске напредне странке, чији је члан.[3] Награде и признања
Филмографија
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
