Инж. Сима Милутиновић пројектант авиона СИМAвион Рогожарски СИМ-XII-Х поглед спредаМотор Валтер Мајџор 6 уграђен на авион Рогожарски СИМ-XII-Х
Безуспешно покушавајући да изабере најприкладнији хидроавион за обуку пилота Команда поморског ваздухопловства се обратила фабрици Рогожарски1937. године и наручила пројекат школског хидроавиона који би по својим карактеристикама одговарао школском авиону СИМ-X. Пошто се није могла извршити једноставна модификација (прилагођавање постојећег авиона СИМ-X) због уградње пловака ЕДО, главни конструктор Инж. Сима Милутиновић је уградио појачан мотор Валтер Мајџор 6 снаге 190KS, што је довело до повећања димензија авиона. Тако је школско-тренажни висококрилни хидроавион са два пловка представљао потпуно нови авион назван СИМ–XII-Х. Током 1937. године приступило се реализацији пројекта и већ крајем године прототип је био спреман за тестирање.[3]. Пробни лет је обавио 7. фебруара1938. пробни пилот Иван Короша у хидро бази Дивуље. Пошто је на испитивањима авион постигао задовољавајуће резултате, наручена је прва серија од 4 примерка ових авиона, који су испоручени половином 1939. године[4]
Технички опис
Авион СИМ-XII-Х, је двоседи подупрти висококрилац (парасол), хидроавион са два пловка, са мотором Валтер Мајџор 6 снаге 190KS и дрвеном елисом фиксног корака. Авион је претежно дрвене конструкције, труп елиптичног попречног пресека је у целости израђен од дрвета обложен шпером док је мотор облоћен алуминијумским лимом. Крила су: носећа конструкција од дрвета пресвучена платном, са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих челичних упорница које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Прва серија авиона је имала уграђена два (пар) ЕДО пловка модел 47.
Оперативно коришћење
Искуства са коришћењем авиона СИМ-XII-Х, међу пилотима и техничким особљем авион је популарно зван „Мали СИМ“, су била јако позитивна па је Команда ПВ (Поморског ваздухипловства) 15. јула1940. године склопила уговор са фабриком Рогожарски за другу серију ових авиона (такође 4 примерка) с том разликом што су ови хидроавиони били опремљени за инструментално тј., „слепо“ летење. Рогожарски је ове авионе испоручио за пет месеци али без пловака јер је испорука пловака из Канаде каснила неколико месеци. По договору са Морнарицом у фабрици Рогожарски се приступило пројектовању и изради домаћих пловака за ове авионе али ова актиност није завршена до избијања Априлског рата. У том предратном периоду два авиона СИМ-XII-Х су имала удесе и то оба у Боки Которској 1940. године. Оба авиона су предложена за расход па је команда ПВ затражила одобрење да пловке са ових авиона премести на нове (авионе СИМ-XII-Х друге серије) с обзиром да су ови авиони били опремљени инстрментацијом за инструментално („слепо“) летење. Пошто је одобрење стигло то је учињено тако да су два авиона из друге серије оспособљена за коришћење уочи избијања рата.[5]
Авиони СИМ-XII-Х у Другом светском рату
Нема података о употреби авиона СИМ-XII-Х у току Априлског рата, као ни то да ли су их Италијани користили током Другог светског рата.
^Станојевић, Д.; Јанић Ч. (12/1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство . 31 1867—1876.
^Isaić, Vladimir. (17.04.1981). "Kako je leteo "Mali Sim"". Front 1186.
^Станојевић, Д.; Јанић Ч. 12/1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство . 31 1867—1876.
^Петровић, Огњан М. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)". Лет - Flight 3: pp. 58. ISSN1450-684X
Литература
Станојевић, Драгољуб. (1982). Чедомир Јанић. „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима”. Машинство (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Савез инжењера и техничара Југославије. 31: 1867—1876.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Isaić, Vladimir. (17. 4. 1981). „Kako je leteo "Mali Sim"”. Front (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Narodna armija. 1186.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 58. ISSN1450-684X.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN1450-684X.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Jovannović, dr. Branislav (2002). „Vazduhoplovna industrija Jugoslavije (I)”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Аеромагазин. Бр.52: 26—28. ISSN:.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Green, William (1960). „Volume 6”. War Planes of the Second World War: Floatplanes (на језику: (језик: енглески)). Macdonald. стр. 200.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN978-0-7153-5734-7.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN978-86-913973-0-2.
Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167—189.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN1450-6068.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN2334-7082.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
