Свети архијерејски синод Српске православне цркве је највиша извршна (управна и надзорна) власт у Српској православној цркви. Првостепени је суд за несугласице и кривице архијереја.
Чланове Светог архијерејског синода бира Свети архијерејски сабор на двије године и то сваке године по двојицу. Синодске сједнице се одржавају у ужем саставу са два члана под предсједништвом патријарха и у ширем саставу са пуним бројем чланова.[1]
До 2005. Свети архијерејски синод је осим патријарха чинило четири члана и сваке године су бирана по два нова члана када старим истекне мандат. Од маја 2005. Синод је чинило шест владика и патријарх, а 2007. поново је враћено на четири члана и патријарха.
Свети архијерејски синод одлучује, под предсједништвом патријарха, о редовном и ванредном сазиву Светог архијерејског сабора. Свети архијерејски синод доноси своје одлуке једногласно или већином гласова. При једнакој подјели гласова одлучује глас предсједника.[2]
одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим православним црквама;
чува и брани чистоту учења православне цркве о вјери и моралу, сузбија свако неправилно учење, вјерске и моралне предрасуде, празновјерице и штетне обичаје;
стара се о ширењу православне вјере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
стара се о зближавању и уједињењу хришћанских цркава;
оцјењује, одобрава и према нахођењу награђује уџбенике вјеронауке и књиге вјерско-моралне садржине уопште;
бди над животом и радом богословских и монашких школа, установа и завода за спремање и васпитање кандидата за све црквене службе; бира наставничко и васпитачко особље и стара се за њихову спрему, поставља га и разрјешава од дужности;
стара се за унапређење црквене књижевности; бира стипендисте за изучавање појединих предмета и одређује награде за писце;
бира уредника и управља службеним листом Српске православне цркве и другим званичним издањима;
руководи пословима око превода и издавања Светог писма, дјела светих отаца и радова васељенских и помјесних црквених сабора;
бди да се свете тајне најтачније врше и одржава благољепије, правилност и једнообразност у вршењу црквеног богослужења;
оцјењује и издаје богослужбене књиге и њихове преводе;
оцјењује и одобрава израду икона за црквену и приватну употребу;
издаје упутства за градњу светих храмова и манастира;
даје упутства за израду црквених утвари, одежда и осталих црквених потреба;
стара се о једнообразности и усавршавању црквеног појања, оснива и надзире појачке школе;
стара се о чувању светих моштију светаца, о иконама и о другим свештеним предметима;
стара се о црквеној умјетности, црквеним умјетничким споменицима, старинама и црквеним музејима;
даје објашњење по прописима у спорним питањима о црквеном браку и штити светињу црквеног брака;
води бригу о црквеним добротворним и васпитним заводима и установама;
води надзор над радом архијереја;
води бригу о удовим епархијама и поставља администраторе епархија;
даје чин архимандрита и напрсни крст протојерејима, на писмени образложен предлог епархијског архијереја;
рукује црквеним фондовима и задужбинама (закладама) које су његовој управи повјерене;
стара се да се однос Цркве и државе и интерконфесионални односи у смислу закона тачно и без штете по Православну цркву одржавају;
припрема дневни ред и спрема предлоге за Свети архијерејски сабор и извршава његове одлуке;
образује одборе (секције) стручних лица ради припремања градива за рад свој и Светог архијерејског сабора;
бира у споразуму са патријархом чиновнике и канцеларијско особље своје и Великог црквеног суда;