Светско првенство у кошарци 2023. (енгл.2023 FIBA World Cup) било је деветнаесто издање Светског првенства у кошарци, такмичења у којем се надмећу најбоље мушке сениорске кошаркашке репрезентације. На Светском првенству су по други пут наступале 32 екипе. Прво је Светско првенство које је организовало више држава (Филипини, Јапан и Индонезија) и играло се од 25. августа до 10. септембра 2023.[3] Први пут се Светско првенство одржавало у Индонезији, а други пут на Филипинима (после 1978) и у Јапану (после 2006). Други пут заредом се Мундобаскет играо у Азији, после 2019, а наредно првенство се такође игра у Азији (Катар, 2027). Ово је такође било прво Светско првенство на коме репрезентација домаћина није учествовала (Индонезија).
Немачка је у финалу савладала Србију с резултатом 83 : 77 и тако по први пут постала светски првак у кошарци.[4] Немачка се уједно први пут појавила у финалу Светског првенства и до наслова првака дошла је без пораза. Србији је од самосталности ово друго финале на светским првенствима, после 2014. Канада је после продужетка савладала Сједињене Државе у утакмици за треће место с резултатом 127 : 118 и тако је по први пут успела да освоји неку од медаља на светским првенствима.[5]
Летонија, Јужни Судан и Грузија су се први пут нашле на Светском кошаркашком првенству. Летонија је такмичење завршила на петом месту.
Бранилац титуле је била Шпанија, која је победила Аргентину у финалу из 2019. Шпанија је испала у другом кругу такмичења и самим тим се није пласирала у четвртфинале што се последњи пут шпанској репрезентацији догодило 1994.[7][8] Сједињене Државе по други пут заредом нису успеле да освоје неку од медаља.
Избор домаћина
Дана 7. јуна 2016. ФИБА је одобрила процес избора домаћина за Светско првенство у кошарци 2023.[9] ФИБА је 1. јуна2017. потврдила листу кандидата за домаћина Светског првенства.
Појединачне понуде Русије и Турске су повучене остављајући у трци заједничке понуде (Филипини—Јапан—Индонезија; Аргентина—Уругвај). Дана 9. децембра 2017. саопштено је да су Филипини, Јапан и Индонезија победили у конкуренцији с Аргентином и Уругвајем и да ће бити домаћини предстојећег Светског првенства.[10][11]
Дворане
Пет дворана из пет градова домаћина коришћено је на Светском првенству у кошарци 2023. Три града на подручју Шире Маниле угостиле су екипе из четири групе у групној фази у првом делу такмичења, из две групе у другој фази такмичења по групама и из елиминационе фазе, тј. завршнице турнира. С друге стране, Окинава и Џакарта су угостиле репрезентације из две групе у првом делу такмичења и једне групе у другој фази такмичења. Филипини су угостили шеснаест тимова, док су Јапан и Индонезија угостили по осам тимова.
На Филипинима су се налазиле три дворане које су се користиле на Светском првенству: Арена Азија у Пасају, Смарт арена у Кевзон Ситију и Арена Филипини у Бокауеу. Арена Азија била је домаћин Азијског првенства 2013, Светског квалификационог турнира за Олимпијске игре 2016. у Манили и домаћин кошаркашких догађаја 5 на 5 на Играма у југоисточној Азији 2019. Арена је такође била домаћин три утакмице на азијским квалификацијама за Светско првенство 2019. где су играли Филипини. Смарт Колосеум арена је била домаћин Светског првенства 1978. Арена Филипини има капацитет од 55.000 места и била је домаћин завршне фазе турнира и финала Светског првенства. Арена је такође била домаћин Светског првенства у баскету 2018. и свечаног отварања Игара у југоисточној Азији 2019.
У Јапану и Индонезији утакмице су се играле у једној арени. Окинава арена на Окинави имала је 10.000 места за седење и нова је арена тима Рјукју златних краљева јапанске лиге Б. У арени су се такође одржале припремни мечеви у којима је учествовао јапански кошаркашки тим у припремама за Летње олимпијске игре 2020. у Токију. У почетку је хала Истор Гелор Бунг Карно у Џакарти била предвиђена за турнир. Међутим, члан Централног одбора Фибе Ерик Тохир напоменуо је да је поменуто место одобрено само за Азијско првенство 2021. чији је град био домаћин, али не и за Светско првенство. Током жреба за квалификације за Светско првенство 2023. откривено је да ће се за турнир користити ново место које се налази у спортском комплексу Гелор Бунг Карно које је позната под називом Арена Индонезија, са капацитетом од 16.000 седећих места.[12]
Будући да су домаћини, Филипини, Јапан и Индонезија су добили право да се аутоматски пласирају на такмичење. Међутим, од Индонезије је Фиба поставила строги услов да ће репрезентација морати кроз квалификације доћи до учешћа.[14] Да би се Индонезија квалификовала, морала је прво да се квалификује за Азијско првенство у кошарци 2022. и заврши најмање на осмом месту.[15][16] До тога није дошло и на крају се Индонезија није пласирала на завршни турнир. Први пут у историји светских кошаркашких првенстава се догодило да домаћин не учествује на завршном турниру.
Квалификоване репрезентације
На Светском првенству 2023. укупно је учествовало 32 репрезентације а то су:
Домаћини су добили привилегију да изаберу репрезентације које ће угостити у својим земљама. Филипини су изабрали репрезентацију САД, Јапан је изабрао репрезентацију Словеније, док је Индонезија изабрала репрезентацију Канаде.[18] ФИБА је изјавила да је селекција извршена из "комерцијалних разлога" како не би имао никакав утицај на жреб.[19]
Жреб се састојао од две групе шешира. Репрезентације у првом, трећем, петом и седмом шеширу смештене су у групе А, Ц, Е и Г, док су репрезентације у другом, четвртом, шестом и осмом шеширу смештене у групе Б, Д, Ф и Х.[20]
Слично као и на првенству из 2019, турнир се играо у три фазе. У првој фази, 32 репрезентације је било распоређено у осам група од по четири екипе у свакој од њих (од А до Х). Сваки тим у групи играо је један против другог. По две најбоље пласиране екипе из сваке групе прошле су у другу групну фазу. У другој фази образују се четири групе (од И до Л) од по четири екипе које су састављене од тимова који су прошли први део такмичења и који ће поново играти један против другог. Два најбоља тима из група И до Л пролазе у елиминациону фазу која се игра од четвртфинала.[21]