Титулу светског првака освојила је селекција Русије која је једина на турниру остварила све победе. У финалу су Руси победили селекцију Финске резултатом 5:2, освојивши тако своју 27. титулу светског првака (5. под садашњим именом). Бронзану медаљу освојио је бранилац титуле, селекција Шведске која је у мечу за треће место савладала селекцију Чешке резултатом 3:0. За најкориснијег играча турнира изабран је голман финске репрезентације Пека Рине, док је најефикаснији играч десно крило руске репрезентације Виктор Тихонов са укупно 16 бодова (по 8 голова и асистенција). Елитну дивизију светског хокеја напустиле су репрезентације Италије и Казахстана које су заузеле два последња места на турниру, те ће се наредне године такмичити на првенству прве дивизије.
Са просеком од преко 10.000 гледалаца по утакмици било је ово једно од најпосећенијих првенстава у историји светских првенстава.
Избор домаћина
Аутобус у Минску рекламира Светско првенство
На избору за домаћина Светског првенства 2014. године пријавиле су се четири државе: Белорусија, Мађарска, Летонија и Украјина. Белорусија је на конгресу 8. маја 2009. убедљиво победила и тако добила организацију такмичења.
Међутим, ИИХФ је остао при ставу да њени закони не дозвољавају дискриминације по политичкој основи, а чак су и портпароли летонске и литванске хокејашке федерације изнели ставове да је недопустиво мешање политике и спорта.[2]
Дана 16. јануара2012, председник Лукашенко је најавио да свим страним држављанима који желе да присуствују Светском првенству неће бити потребне визе за улазак у Белорусију. За улазак у земљу страним навијачима су у време трајања првенства били довољни пасош и електронска копија карте за утакмицу.[3]
На турниру је учествовало укупно 16 репрезентација које су у основном делу подељене у две групе са по 8 екипа. Након седам одиграних кола групне фазе такмичења по 4 првопласиране селекције из обе групе такмичење су наставиле у четвртфиналу, док су последње пласиране селекције испале из овог ранга такмичења за наредну годину.[6]
Распоред бодова у групној фази одвијао се по следећем систему:[6]
3 бода - победа након 60 минута игре;
2 бода - победа након продужетака или после извођења пенала;
1 бод - пораз након продужетака или извођења пенала;
0 бодова - пораз након 60 минута игре.
У групној фази продужетак је трајао 5 минута и играло се до „златног гола“ (победник је екипа која прва постигне погодак), док је у елиминационој фази продужетак трајао 10 минута, односно у финалу 20 минута. У случају да у продужетку није постигнут погодак изводили су се пенали. Пенал серију започињала су по три играча оба тима, а победник је екипа која постигне више голова. Уколико је након почетне серије резултат и даље био нерешен, извођење пенала се настављало „системом један за један“ све док једна екипа не оствари предност.[6]
Уколико су две или више екипа групну фазу завршиле са истим бројем бодова предност су имале екипе које су имале бољи међусобни скор у директном дуелу, затим бољу гол разлику, потом више постигнутих голова, те на крају на основу пласмана на ИИХФ ранг листи.
Коначан пласман на позицијама од 5. до 16. места одређен је на основу резултата у групној и елиминационој фази.
Први круг
У првом кругу учествује шеснаест репрезентација подељених у две групе са осам репрезентација. Четири најбоље пласиране репрезентације из обе групе пролазе у четвртфинале, док ће последње пласирани из обе групе следеће године играти у Дивизији I група A.
Пласман у велико финале које је играно 25. маја2014. године оствариле су селекције Русије и Финске. Руси су до финала стигли остваривши свих 9 победа уз импозантну гол разлику од 37:9. Било је то њихово 7 финале од распада Совјетског Савеза1991. године (укупно 36 финале рачунајући резултате Совјетског тима).[7] Финска је до финала дошла промењивим играма и са чак 3 пораза из групне фазе такмичења, укључујући и пораз од Русије од 4:2 у групној фази. Било је то њихово укупно 9. финале светских првенстава (уз две титуле светских првака).[8]
Због инцидента на полуфиналној утакмици са Чешком, селектор Русије Олег Знарок је суспендован и није му било дозвољено да води своју екипу у финалној утакмици.[9]
Утакмица је почела у 21 сат по локалном времену (UTC+3). Главне судије су били Немац Ларс Бригеман и Американац Кит Кавал, док су на местима линијских судија били Крис Карлсон из Канаде и Андре Шредер из Немачке.
Прва трећина започела је веома оштром игром са обе стране, што је резултирало са чак 5 двоминутних искључења, 3 за Финце и 2 за Русе. Руси су искористили другу прилику са играчем више и повели са 1:0 у 10:45 минуту, прелепим голом Сергеја Широкова са леве стране, а пак се одбио од десне стативе и прошао иза леђа голмана Рине. Након водећег гола Руса, Финци почињу агресивније да играју у трећини противника и након неколико изгледних шанси за постизање поготка успевају да изједначе резултат свега три секунде пре краја трећине. Иро Пакаринен успео је да из ситуације 2 на 2 изађе као победник и савлада руског голмана Сергеја Бобровског. На 15-оминутни одмор након прве трећине се одлази резултатом 1:1.[10][11][12]
Друга трећина почиње нервознијом игром Руса на средини терена која је резултирала искључењем Зарипова у 25:20 минуту. Финци користе ситуацију са играчем више и 22-огодишње десно крило Финске репрезентације Оли Палола, на асистенцију Јормаке и Лехтере, доводи свој тим у вођство. Финска води са 2:1 у 26:51 минуту утакмице. Финско вођство је кратко трајало, пошто је већ 43 секунде касније Вадим Шипачов одличном асистенцијом упослио Александра Овечкина који је лаганим бекхенд ударцем савладао финског голмана. Убрзо су следила два искључења финских играча заредом, те су Руси у једном моменту цео минут имали чак два играча више на терену. Јевгениј Малкин је снажним ударцем са дистанце довео свој тим у вођство у 35:36 минуту утакмице. Иако је Малкин свега два минута после постизања тог поготка искључен на 2 минута због саплитања, Финци нису били у стању да озбиљније запрете голу противника у позицији са играчем више. Русија је добила другу трећину са 2:1 уз чак 18 удараца ка голу противника, док су Финци свега 5 пута шутирали ка голу противника.[10][11][12]
Непуна три минута по почетку треће трећине Фински нападач Томи Салинен због саплитања одлази на клупу за кажњене играче на два минута. У позицији са играчем више Сергеј Широков успева да превари одбрану ривала, асистира Зарипову који постиже свој први ван тајмер (директан шут на асистенцију без заустављања пака) погодак, те доноси Русији два поготка предност (у 44:42 минуту Русија води са 4:2). Финци су имали прилику да смање резултат после искључења Александра Кутузова у 45:15 минуту, али њихови нападачи нису успели да савладају руског голмана Бобровског. У последњих 5 минута сусрета Фински играчи су зарадили чак три искључења, Саломеки два пута и Лехтера једном. Коначан резултат утакмице поставља Виктор Тихонов на асистенцију Кутузова и Куљомина.[10][11][12]
Русија је на крају добила утакмицу са убедљивих 5:2 и на тај начин дошла до своје укупно 27. златне медаље на светским првенствима, 5. након распада Совјетског Савеза.
Према подацима организационог одбора и ИИХФ-а, све 64 утакмице гледало је укупно 643.434 гледаоца, или у просеку 10.054 гледаоца по утакмици.[15] Рекорд у броју посетилаца је оборен већ после окончања четвртфиналних утакмица, када је регистровано укупно 582.032 гледаоца на трибинама обе дворане. Ранији рекорд постављен је на првенству 2004. у Чешкој (у Прагу и Острави), и тада је све утакмице гледало укупно 552.097 становника (али је тада одиграно и 8 утакмица мање у односу на овај турнир).
^ абвAykroyd, Lucas (26. 5. 2014). „Perfect gold for Russia!”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 13. 09. 2017. г. Приступљено 26. 5. 2014.
