|
Соња Хлебш
Соња Хлебш (Крањ, 23. март 1927 — Риден, 31. август 2005) била је словеначка и југословенска глумица и књижевница. Чланица је првог уметничког ансамбла Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања.[3] У дневном листу Политика објављивала је кратке приче. Запамћена је као једна од ретких вамп-жена у Београду 60-их година. Верује се да је била инспирација карикатуристкињи Деси Глишић за стварање чувеног лика Даре Нијагаре. БиографијаСоња Хлебш рођена је у угледној, старој и имућној породици из Крања, потомцима Францета Прешерна.[4] Године 1958. заједно са супругом, такође глумцем, Бертом Сотларом, преселила се у Београд, где је добила ангажман у Југословенском драмском позоришту. У Београду се развела и 11. децембра 1951. године удала за глумца Љубишу Јовановића, са којим је у браку провела 20 година.[4] После његове смрти 1972. године напустила је ЈДП и одселила се у Швајцарску, где се касније удала за потомка породице Брлић-Мажуранић. Као Соња Хлебш-Рузио (Ружић) живела је у Швајцарској, где је и умрла 2005. године.[5] Сахрањена је у Ријеци.[2] После њене смрти породица њеног трећег супруга објавила је читуљу са следећим садржајем:
Глумачка каријера
Када је оснивано Југословенско драмско позориште његов први уметнички ансамбл чинили су глумци из целе тадашње Југославије. Бојан Ступица је у први уметнички ансамбл окупио репрезентативну екипу глумаца. Осим београдских, ту су били уметници из Загреба, Сплита, Љубљане, Новог Сада и Сарајева, који су стварали ново позориште високог литерарног и сценског нивоа, а међу њима је била и Соња Хлебеш. Она је у ЈДП-у је била од оснивања 1948. до 1972. године. Првих година за патрона јој је била одређена Марија Црнобори, а са Миром Ступицом остала је блиска до последњег тренутка. Њен специфичан акцент користио јој је у многим улогама. До данас се памте многе њене улоге, међу којима је најпознатија Лаура у Дунду Мароју,[5] представи која је одиграна неколико стотина пута, са незапамћеним успехом у Бечу, Москви, Лењинграду, Кијеву и на другим гостовањима. Посебан успех постигла је на Фестивалу нација, у позоришту „Сара Бернар“ у Паризу, где је била обасута позитивним утисцима француске критике.[6] Иако је напустила глуму, Соња Хлебш је Југословенско драмско позориште сматрала својом кућом.[5] Када је зграда позоришта 1997. изгорела, као израз љубави према њему послала је факс машину, прву коју је позориште икада имало.[7] ФилмографијаСоња Хлебш често је играла и на филму, иако је позориште више волела.[5]
Књижевни радПрве приче Соња Хлебш објавила је још у Београду, под псеудонимом Софија Рудолф - узела је своје право име и име оца. Покушала је да их објави као п„ревод аустријске ауторке”, али због административних проблем са ауторским правима морала је да призна ауторство. Писала је добро и упорно. Своје приче редовно је, под својим правим именом, објављивала у швајцарским месечницима.[5] ЗанимљивостиСоњу Хлебш пратио је глас да је „фатална жена”, а она се са тим тешко носила. Згодна плавуша модрих очију, изазовних усана и дивног стаса пленила је на сцени, пред камерама, али и на београдским улицама.[5] Никада није била парадигма симпатичне ограничености, каквима се плавуше приказују у вицевима већ напротив, духовита и брзомислећа.[7]Многи верују се да је управо она била узор за лик Даре Нијагаре,[8] стрип-јунакиње коју је цртала и објављивала у часопису „Јеж“ Деса Глишић, једна од тада ретких жена карикатуриста на овим просторима. Референце
Литература
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
